23.3.11

За чији рачун?

Да парафразирам познату изреку, нико никада неће изгубити кладећи се на недостатак памети и разума америчке и западне политичке елите. Супротно свакој логици, о праву да и не говоримо, кренули су у војну интервенцију у Либији чију сврху и коначни циљ не знају ни они сами. Говору оружја је, наравно, претходила већ виђена медијска припрема о "злом диктатору" који убија "мирне демонстранте" који су, након што су се процене о скором паду Гадафијевог режима показале преурањеним, напрасно постали "побуњеници".

Ако вам је ова матрица већ одавно позната, извештавања око Либије ипак су донели једну нову, чак и по стандарднима савремених медија фрапантну новину. Наиме, месец и нешто дана од почетка либијског конфликта, нико од средстава информисања ни да постави, а камоли да одговори нас једно веома битно питање...

Либијски "побуњеници", ко су заправо ти људи?

За неверовати је да се у време интернета, сателита и мобилних телефона толико мало зна о једној од страна у конфликту који прети последицама читавом региону. Ако је и разумљиво што западни медији не пишу пуно о њима, имајући у виду њихову анти-Гадафи пристрасност, зашто се сами "побуњеници" не труде да прикажу слику о себи у свету? Где су њихови сајтови, блогови, фејсбук профили? Да ли то они имају нешто да крију, и ако имају, шта је то?

На сва та питања одговор нам даје колумниста сајта Nolan Chart Енди Стоун. Стоун је открио да је побуну против Гадафија, која је почела у Бенгазију, повела организација под наизглед невиним називом Национална конференција либијске опозиције. Како се испоставило, та организација има свој интернет сајт, али само на арапском језику. Са њега, Стоун је пренео главне притужбе на рачун Гадафија од стране ове опозиционе организације, а оне су:


•Гадафи је затворио исламски универзитет и неколико медреса, забранио исламистичке публикације и стрпао на хиљаде исламистичких активиста у затвор.

•Гадафи је изјавио како Куран треба одстранити пошто није прикладан савременом добу.

•Гадафи се подсмевао исламској женској ношњи назвавши је "крпом" и "шатором".

•Гадафи је изјавио да хришћанима и Јеврејима треба дозволити да посете Меку.

•Гадафи је одбацио хадисе и Суну и изјавио да следи само Куран.


Стоун поред овога наводи и документ Стејт департмента из 2008 који је пренео Викиликс који источну Либију(позната и под називом Киренаика) описује као легло исламиста одкале су добровољци ишли како за Ал Каиду тако и у Ирак да се боре против америчких трупа.

У светлу ових открића постаје јасно настојање западних влада и медија да о "побуњеницима" извештавају што мање и да Гадафија сатанизују што више. Становништво САД и Европе је, мој је утисак, у доброј мери превазишло такву пропаганду. Код обичних људи је и све већа свест о опасности исламистичких покрета по њихове земље и начин живота и неспремности, или боље речено недостатка жеље, политичких елита да се са тим суочи на прави начин. У данашње време, било би немогуће објаснити разлоге због којих се иде у рат за рачун исламиста, ма колико се политичари и медији трудили да оцрне Гадафија, не само приписујући му којекаква "звесрства над сопственим народом" већ вадећи из нафталина његове "старе грехе" преко којих су прешли када им је то одговарало.

Остаје да се види какве ће последице имати најновији "савез" НАТО и исламиста. Имајући у виду преседане, не можемо очекивати ништа лепо.

ДОДАТАК: Буквално само што сам постовао ову забелешку, видео сам чланак на Yahoo под насловом:"Ко су либијски побуњеници?". Моја грешка је била што сам очекивао да ћу у њему наћи нешто смислено. у питању је обичан низ изанђалих пропагандистичких фраза које имају за циљ да одрже "зли диктатор против ненаоружаног мирног народа" клише. Има, међутим, један мали изузетак: аутор описује изјаву тзв. Прелазног националног савета, јединог званичног органа "побуњеника" као "умирујуће речи које запад жели да чује". Читајте, "Можда морам да напишем овај пропагандистички чланак али не морам у њега да верујем". Светла тачка су и коментари на чланак који донекле барем потврђују моју тезу да су обични људи превазишли овакву пропаганду.

No comments: