31.3.11

Кад ми нисмо у стању...

Најновија брука за Србију којој је претежно кумовала власт је серија демарша који су афричке земље поднеле поводом срамне изјаве Чедомира Јовановића дате под окриљем Скупштине Србије. У свакој иоле нормалној држави на овакву изјаву би сместа реаговали како председник парламента опомињући говорника тако и представници владе. Код нас званичници прелазе преко тога ћутке, а имајући у виду какав је прави однос власти и ЛДП-а и ко стоји иза обоје то није никакво изненађење.

Али ако је реакција власти, тј. недостатак исте, очекиван, свакако да је веома (условно речено) непријатно изненађење ћутање тзв. опозиције. Да ли је могуће да нико из странака које се представљају као противници власти не устане и јавно, на лицу места, осуди расистички иступ Јовановића? Он је практично сав посао урадио за њих, раскринкао је самог себе, показао је ко је у ствари, требало је само да се надовежу својим реакцијама и успели би коначно да њега и његову партију протерају из пристојног друштва у Србији. Но, изгледа да су имали паметнија посла. И поврх свега имају храбрости да се љуте када се на политичкој сцени појави неко нов и кукају како им ти отимају гласове.

Кад нећемо ми да "истребимо губу из торине" хоће Африканци који, за разлику од Србије, имају самопоштовања да то учине за нас. Након што су добили једно релативно немушто извињење од Вука Јеремића, сада траже и извињење од председнице скупштине. Ја им поручујем да не стану ни код ње већ да иду до сваке странке и институције појединачно и од свих траже да се ограде од расисте Јовановића. Ова и оваква Србија ништа боље и не заслужује.

И на крају, морам да кажем да је добра страна овога видети Јовановића и ЛДП како покушавају да се ископрцају из овога. Скоро да је вредело овако тешког дипломатског инцидента.

No comments: