10.3.11

Недостижна интервенција(*)

Нећу да кријем да сам пристрасан по питању Либије. Пуковник Гадафи је пријатељ Србије и српског народа, то је био и у најтежим тренуцима по нас. Желим му да истраје у борби против побуњеника, за које се још увек не зна ко су заправо, ко их финансира и какви су им циљеви и идеологија...Можда се то коси са принципом немешања који проповедам као нешто што би требало да буде званична политика, али опет, ја нисам политичар нити имам неку држвану функцију и стога може ми се. :-)

Шалу на страну, након што су медији покушали да створе утисак како је становништво у огромној већини против пуковника и напуштања појединих његових сарадника изгледало је како је само питање тренутка када ће пуковник поступити исто као и његове колеге из Египта и Туниса. Ствари су се, међутим, окренуле(или су заправо одувек биле такве само што их је сада немогуће сакрити) и испоставља се да је подршка Гадафију и те како значајна и бројна и да је он одлучан да не попусти. Оно што је представљано као "народна револуција" полако поприма облике правог грађанског рата у којем се анти-Гадафи снаге, по свему судећи, сналазе све слабије.

Са окретањем ратне среће кренуло је, како је већ констатовао колега Сиви Соко и хушкање на спољну интервенцију од стране уобичајене клике која би "заштитила либијски народ од репресије диктатора". Утисак је да овога пута неће ићи тако лако са тим планом. За разлику од колеге, мишљења сам да су Американци(под тим мислим на обичне људе) научили лекцију...Догађаји из протекле деценије су им показали да је свет далеко сложенији од матрице која се наметала од стране владајућих кругова и која се састојала од бајки о "људима широм света који пате под диктаторским режимима и само чекају да им Америка донесе демократију" и сличних бесмислица, а слике и извештаји о наводним злочинима одавно немају ефекта. Оно у чему се Сиви Соко и ја слажемо је да политичи врх и даље верује у своју пропаганду и аутистично прави "планове за акцију".

Али као што Штајнер, и поред свих убеђивања и наређења, није могао да скупи довољно снага тако ни НАТО/ЕУ властодршци неће без подршке у својим земљама моћи да спроведу своје замисли. Чак и ако буду прогласили зону забране летења и без одобрења УН, мораће да се суоче са питањем шта ако Гадафи и поред тога однесе победу. Одговор, уколико по обичају не буду лагали себе, им се нимало неће допасти...

У свему овоме ме ипак, највише радује реакција народа у Србији. И ми смо постали имуни на евроамеричку пропаганду када је у питању Либија и нисмо заборавили пријатељске гестове пуковника. Још само да прогледамо у вези неких других ствари те исте пропаганде...А можда смо и на том путу?

(*)наслов је парафраза књиге и филма "Недостижни мост" који описују операцију Маркет Гарден, покушај Савезника да брзим продором преко Рајне заврше рат током 1944. Због преамбициозног циља операција је доживела неуспех.

No comments: