20.4.11

(Не)Доследност

Пресуда хрватским генералима за "Олују" је поред очекиваних реакција, на површину изнела један, поготово на дужи рок, веома штетан образац понашања код Срба. Колега Сиви Соко је већ објаснио зашто је погрешно радовати се таквој пресуди, ма колико било оправдано. Он се, међутим, осврнуо само на конкретан случај и све у вези са њим, али по мени, српске реакције на хашку пресуду нису само последица дневнополитичких догађаја већ и симптом једне опште негативне појаве која се већ дуже време манифестује унашем друштву, а то је недостатак доследности.

Далеко од тога да је ово једини случај у којем се испољава размишљање засновано на својеврсним противречностима и дуплим стандардима. Недавна расправа о догађајима из пролећа 1941 ме је подстакла на размишљање...Ови што тако горљиво бране пакт и нападају 27. март би вероватно први устали да бесно реагују на хрватске лажи о Србима као сарадницима нациста. Далеко од тога ово друго не би требало да раде, али контрадикторност те две позиције им никада неће пасти на памет.

Недоследност и заузимање противречних позиција не односи се само на политичке и историјске догађаје већ и на свакодневни живот. Колико пута смо покушавали да изврдамо плаћање пореза и доприноса истовремено очекујући од државе да без одлагања извршава све своје обавезе, претпостављајући, ваљда, да ће све то платити неко други осим нас.

Уопште, такав менталитет који би се могао сажети у оној народној "и јаре и паре" је наоко неприметна али и једна од најозбиљнијих болести српског друштва у целини. Један од основних задатака било које власти која би заменила овај штеточински режим би морао бити искорењивање таквог менталитета. Без тога се као друштво нећемо маћи даље од козметичких и/или привремених промена, ако до њих уопште дође , а временом би се и вратили на садашње стање.

За утеху нека нам буде да то није само наша специфичност већ да смо то попримили од либерално-прогресивне идеологије која неколико деценија уназад доминира пре свега земљама ЕУ а све више и Америком, тако да смо бар у том погледу пуноправан члан евроатлантске породице. Надам се само да ћемо се тог менталитета ослободити пре неизбежног слома евроатлантских структура.

1 comment:

Gray Falcon said...

Потпуно се слажем. Толико света не може да препозна принцип, све да их удари у чело. Увек ми падне на памет она Андрићева:

„Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете.“

Јесте проблем онај ментални блок који је систематски изграђиван деценијама (а сада се користи за "промену кода"), али њега омогућава она "логика" по којој није битно шта се ради, већ КО ради. Дакле, подобном је све дозвољено, а неподобном ништа. Све и да људи тако не резонују, општа присутност такве "логике" ствара једну манихејску перцепцију реалности. Па онда људи острашћено реагују на мале разлике...

Нема нам друге, морамо да кренемо малтене од почетка, од неких основних ствари, ако хоћемо да изградимо нешто добро, честито и сувисло када (не ако) порушимо ову пирамиду обмане.