4.5.11

Први мај, некад и сад

Не, овде није реч о празнику и о томе како се прослављао у социјализму и данас. Уместо тога, осврнуо бих се на два конкретна "прва маја", да тако кажем, онај 1945 и овај од пре неколико дана.

Првог маја 1945 свет је сазнао да је Хитлер мртав. "Манчестер Гардијан" је тим поводом написао дан касније да "Европа никада није доживела такву пошаст по њену цивилизацију и питање када ће уопште почети да се опоравља". Хитлер је одговоран за смрт десетина милиона и неизрецива материјална и духовна разарања. Па ипак, тог првог маја нико није изашао на улице да слави његову смрт иако су многи били срећни због тога. Људи су сачекали још, како се испоставило, недељу дана и изашли да прославе објаву о крају рата, нешто што је заиста било вредно прославити.

Упоредите то са првим мајем ове 2011 године, када је објављено да је убијен Осама Бин Ладен, човек одговоран за тек неколико промила људских живота у односу на Хитлера и далеко мања материјална и духовна разарања. На улице у Вашингтону и Њујорку је изашло неколико хиљада људи да искаже своју радост и прослави вест. Немојте ме погрешно схватити, Бин Ладен је добио шта је заслужио и према њему не гајим никакве симпатије, али сцене скандирања и слављеничка атмосфера су, благо речено, изван граница пристојности.

Два прва маја, који нам показују колико је цивилизација (де)еволуирала у последњих 66 година.

No comments: