6.6.11

Они мисле да су сви као они

Нисам се ових дана оглашавао о генралу Младићу и свему што се дешавало око њега из простог разлога зато што нисам видео сврху мог рециклирања и препричавања најновијег таласа антисрпске пропаганде са новинских страница и ТВ екрана у Србији и у иностранству.

Нешто бих, сада када је скоро све готово, ипак морао да прокоментаришем, а то је један перфидан облик клеветања које је било усмерено према свим хашким оптужемицима. Реч је о покушају да се они од стране евроатлантских гласноговорника прогласе за цинкароше односно да се „из поузданих извора“ лансира вест како ће тај и тај оптуженик у жељи да спаси себе сву кривицу свалити на неког другог или изнети компромитујуће податке о другима, најчешће Слободану Милошевићу. Ратко Младић је најсвежији пример: прво је Бруно Векарић хладнокрвно лагао да је младић оптужио Слободана Милошевића за рат извукавши из контекста једну реченицу коју је генерал изрекао у тешком физичком и психичком стању. Затим су „поуздани извори“ почели да објављују наводне изјаве Младића у којима се лоше изражава о Војиславу Шешељу са краткорочним циљем да нанесу штету бројности митингу СРС и да на дужи рок оклеветају Младића код њених присталица(наравно, новинама које су то објавиле на памет не пада да након што је Младић тражио управо Шешеља за адвоката објавње извињење). Најновија бљувотина је тобожња забринутост дугогодишњег НАТО/ЕУ подрепаша Радослава Стојановића да би Младић могао да „оптужи Србију за геноцид“.

Оставимо по страни чињеницу да они не могу да пребаце никакву кривицу из простог разлога зато што нису криви за оно што им Хаг и запад импутирају и поставимо питање откуд евроатлантским сатрапима такве идеје? Једноставно, они полазе од тога шта би они урадили и довољно су арогантни да мисле да је то оно што би сви урадили и што би сви требало да ураде и да онај ко то не уради није нормалан. Њима при томе ни најмање не смета чињеница да скоро нико од хашких оптуженика није пристао на верзију тужилаштва и запада и да су скоро сви упорно бранили борбу српског народа током 90-тих као праведну и оправдану.

Кажем „скоро сви“ јер су ту два изузетка: Биљана Плавшић и Миодраг Перишић. Шта је заједничко за ово двоје осим што су без имало срама клеветали сопствени народ зарад тога да спасу сопствену кожу? Обоје су били радо виђени у круговима тзв. демократских снага у Србији. Паметном доста.

Стојановић не мора да исказује лажну бригу. Младић неће никога облатити да би себе спасио. Знам да је то њему непојмљиво јер су част и карактер појмови непознати Стојановићу и сличним му. Да јесу, зар би били пиони евроатлантских структура?

No comments: