10.6.11

Бомба под темеље сопствене истине

Сиви Соко је у најновијој белешци указао на још један случај наше недоследности и непринципијелности у односу према друштвеним и политичким актерима и догађајима тиме што је пренео текст у којем се сумња у аутентичност једне наводне изјаве једног верског поглавара о српском народу у којој се изражава ратоборност и непријатељство према њему . То што је неки аутор као апсолутно истиниту пренео наводну изјаву једног верског великодостојника без да је навео икакав извор је довољно лоше само по себи.

Оно што је по мени још горе је потпуна морална индиферентност особа које су коментарисале према оваквој чину, па чак и његово правдање уз аргумент да је инсититуција на чијем се челу налазио поменути великодостојник нанела огромна зла српском народу у прошлости и да их наноси и даље. Истинитост ових последњих тврдњи није спорна, али управо у том грму чучи зец. Чињенице су већ довољно неумољиво мрачне, нема никакве потребе „улепшавати“ их сумњивим цитатима па макар и сто пута биле „у духу“ неког догађаја или неке институције. Има ту и других аргумената који показују да дугорочно такво понашање може да нанесе само штету:

Ако ова изјава није истинита, како знамо да друге јесу? Ако неко, било ко, свесно (а не из незнања) инсистира на неистини, зашто да му верујемо? Зато што је „наш“? Па како онда можемо било коме да замеримо што верује у најцрње неистине о нама, зато што су му потребне, корисне, или штавећ? Како онда можемо да замеримо некоме што тврди да су Срби радили ово или оно - па није битно да ли је то сасвим тачно, али је ето у „духу“ онога што се радило? А на основу чега онда знамо какав је тај „дух“, ако не по речима и делима - онаквим какви јесу, а не каквим их замишљамо?


Колико год да је огорченост ка особи у питању и институцији на чијем се челу налазио оправдана, она не сме да нас учини слепим пред чињеницама и отпорним на неке најосновније принципе. Оно што сам видео у коментарима на оригинални текст ме је дубоко обесхрабрило. Поготово је тужан случај једног од коментатора који је као доказ у прилог аутентичности наводне оригиналне изјаве поверовао на реч особи која је доказани лажов и која је и сама починила бројне злочине према српском народу. А сви ти коментатори су на „нашој“ страни...

Власт пост-жуте Србије, ко год да је буде сачињавао, мораће да укаже на штетност оваквог понашања не само по нашу садашњост, већ и по будућност и ментално здравље нације. У противном, „џабе смо кречили“.

ПС Не наводим ниједно име овде да би илустровао моју тезу да је битан принцип, а не личност. Ако желите да знате о коме и о чему се ради конкретно, следите дате линкове. И након што то урадите одговорите искрено, пре свега према себи, да ли би овај текст „на једно уво ушао, а на друго изашао“ да сам овде навео имена?

1 comment:

дулебг said...

не би од овога требало правити слона, имамо преча посла