1.7.11

Неко ме је предухитрио

Таман сам хтео, након што се прашина мало слегла, да се мало осврнем на тзв. случај Челзи Хендлер кад видим да ме је неко предухитрио са чланком који скоро у потпуности одражава моје ставове.

Стварно, чему толики одијум према Хендлеровој? Зато што је изнела нешто што мисле владајући кругови ове земље? Зато што је испричала причу о недавним ратовима на подручју бивше Југославије на коју сте сами пристали када сте јуришали 2000 године на скупштину и гласали за људе потпомогнуте новцем оних коју су били аутори тих лажи? У ком сте ви шизофреном свету помислили да ће они одједном да признају "извините, претерали смо" или да ће неко да каже "сад кад нема Милошевића све је у реду"?

Шта сте ви урадили да се супротставите лажима онда када су се први пут појавиле? Јесте ли рекли да то за шта су нас оптужили није истина? Јесте ли понудили српску верзију догађаја? Или сте кукавички гледали у под из страха да вас обележе као "Милошевићевца" уколико противречите? А можда сте чак и експлицитно потврђивали оптужбе непријатеља?

Стога, ако сте ћутке прелазили преко далеко горих увреда на рачун српског народа изречених током 90-тих не иживљавајте се сада над несрећном Челзи Хендлер. Није она крива што нисте вољни и способни да се браните нити је дужна да буде ваш адвокат. Пожањите оно што сте својом активношћу, односно недостатком исте, посејали и ћутите.

1 comment:

Moj tzv. život said...

Ljudi se povode jedni za drugima, to je prvi razlog; A drugi je taj, što je ovo "bezopasan" način da učestvuju u "odbrani" čega-god, Srbije npr. a da ih neko ne optuži da su "primitivni nacionalisti". Sve što nije poteklo sa režimskih medija je politički nekorektno i ljudi se boje da pričaju nešto suprotno tome. Ne bavim se politikom i mogu da "mitingujem" jedino u poznatom društvu, a kada to radim osećam da me svi gledaju kao u biće s druge planete; Kada glasno kažem da činjenice oko npr. Srebrenice nisu do kraja istražene, imam utisak da neko u sebi već razmišlja ili da me prijavi ili kako sa mnom nešto nije u redu. Možda ima neko i ko se slaže, ali taj uvek ćuti. Ćute jer su neinformisani, jer ih se ne tiče, jer im je dobro ako ne talasaju, ili misle da ionako ne mogu ni na šta da utiču, ili se prosto, boje.