26.8.11

Крај расправе о ЕУ

Наслов је парафраза забелешке о НАТО на Сивом Соколу. Само неколико дана касније стављена је тачка на и на ЕУ као циљ коме тежимо.

Ангела Меркел није више оставила никакав простор за обмањивање Србије. Оно што је свима са имало мозга било јасно и што медији слепи код очију нису хтели да објављују данас признају они припадници режима који нису кадри да даље обмањују сами себе јер грађане Србије, изузев доказаних клиничких случајева, више није могуће обмањивати. Чак и пропаганда има границе докле може да делује.

Новински наслови дан после посете немачке канцеларке су били у стилу да је "Србија у проблему". Није Србија у проблему, она зна шта треба да ради. У проблему је режим цара Бориса Бедног који сада мора да иде или против сопственог народа или против сопствених финансијера и налогодаваца. У било којој варијанти лоше им се пише. У првој ризикују да насилно буду збачени са власти уз све ризике који иду уз то. У другој би поред тога што би изгубили подршку споља би тешко могли да је нађу унутра јер је широкој јавности сада јасно да не могу Србију да бране они који су је довели у овакву позицију, а о томе да ће мало ко веровати у искреност те одбране да и не говоримо. С тим у вези неће помоћи ни традиционална жута варијанта "пузајуће издаје" јер непријатељ више није вољан да квислинзима даје време, а и народ је коначно почео да престаје да слуша шта Тадић прича и почиње да гледа шта ради.

Кључно питање више није, међутим, шта ће урадити сада већ пропали режим већ шта ћемо ми урадити. Када кажем "ми" мислим на нас који смо још давних дана прозрели природу ЕУ као и на оне који нису имали предрасуде према Бриселу али су у међувремену увидели о чему се ради. Једном речју, сви ми који смо се између "Европе" и Косова и Метохије определили за Косово и Метохију. Са режимом и његовим структурама треба одмах раскристити, немогуће је даље вођење било какве смислене политике у сарадњи са њима не само због опште пропасти до које су довели државу и народ већ и зато што су пуни непријатељских агената који једва чекају да забију нож у леђа Србији. Исто тако, не треба у горенаведену групу укључити оне који нису на власти а који тврде да је "избор између Косова и ЕУ као избор између сопствене деце". Свако онај коме одбрана Кососва и Метохије, а тиме и Србије, није почетак и крај свега на свету је евроунијата или потајно или у најави. Крај приче!

Преузимање власти је само први корак. Иако сам однедавно присталица идеје да само револуција може донети неопходне промене, мислим да то није реална опција у овом тренутку из више разлога. Реалније је преузимање државе након избора, чак и ако се не добије потребна већина, и то пре свега инфилтрацијом у елементе државног апарата уз константно вршење притиска са улице. На тај начин би се колебљивци, односно они који "морају да бирају између сопствене деце" истерали на чистац. То треба урадити брзо, да се деморалисаним и посрнулим евроунијатима не би дала прилика да се поврате уз помоћ својих спонзора. Након преузимања свих полуга у држави, поред промене политике, неопходна је промена опште кутурне матрице у држави. О томе ћу детаљније у некој од забелешки следеће недеље. То би дало простора за маргинализовање евроунијатских организација уз могућност проскрибовања најекстремнијих међу њима као и кривично гоњење њихових челника без страха од нарушавања стабилности. Уз све ово неизбежно иду мере одбране од напада споља.

Не треба имати никакву илузију да ће све ово бити једноставно али ово је све conditio sine qua non опстанка српства. Немојте имати никакве илузије о томе. Тадоћев пут је пут без повратка, крајње је време да се са њега склонимо.

1 comment:

Gray Falcon said...

Потписујем.