1.9.11

Нова културна матрица за нове изазове

У прошлој забелешци сам као најважнији задатак националних снага након што преузму власт навео "промену кутурне матрице" у друштву и држави. Ево шта под тим подразумевам...

Први део би се односио на однос према блиском прошлости. Ниједног тренутка нити у најмањој могућој мери се не сме пристати на западну матрицу о сукобима на простору бивше Југославије. Ни у најмањој мери се не сме порицати праведност и оправданост борбе српског народа на простору бивше Југославије за своја најосновнија права.Треба стално подсећати народ на повампирење усташтва у Хрватској, исламску декларацију Алије Изетбеговића, муџахедине, софистициране планове за обесправљивање и коначно, асимилацију Срба у Хрвате и "Босанце", а поготово се не смеју заборавити злочини над Србима као наставак онога што се десило у периоду Другог светског рата. С тим у вези, агресија НАТО из 1999 треба да буде названа тако и не сме се агресору дати ни промил промила оправданости. Наша борба је била праведна, њихова није, крај приче! А њихове амбасаде нека се буне колико хоће, те њихове примедбе треба на једно уво да уђу, а на друго да изађу. Тренутна ситуација на Косову и Метохији је последица њиховог агресивног рата против нас и ничега другог, нема ту ни трунке кривице тадашње власти и тачка!

Други део треба да се односи на актуелне догађаје и садашњи политички тренутак. Чак и анегдотски докази говоре да се народ поприлично отрезнио од евро-лудила које га је захватило претходних година, а коначно су то стидљиво почели да признају и истраживачи јавног мњења. То само по себи, међутим, није довољно. Неопходно је у становништву створити јасну и целовиту национално-патриотску идеолошку основу која би служила као одбрамбени механизам од било ког покушаја евроатлантисзма да поново у неким другим околностима зароби људске душе. Заправо, та основа постоји, она је садржана у култури и традицији нашег народа, треба је само пробудити и показати да је она јача од било каквих помодарских тенденција. Поред овога, треба стално подсећати на малеволентност евроатлатских творевина према српском народу као и указивати на њихову генералну малеволентност и неморалност њихових циљева и њиховог деловања.

Остаје питање како ово остварити. Методе које је примењивала власт из 90-тих су ем сирове и контрапродуктивне(без обзира што су у суштини указивале на истину), ем превазиђене. У ово време потребно је пропагандно бранити нацију на софистициранији начин. Ево неколико предлога:

1) Не нападати непријатељске државе и творевине преко информативних емисија јавног сервиса. Уместо тога користити образовни и забавни програм. Снимати историјске и културне емисије о српском народу и његовим напорима да се ослободи и створи своју независну државу. Снимати игране серије и филмове о томе(нека врста римејка "Отписаних" би добро дошла, на пример), да подсете људе колико су непријатељи били окрутни према нама, каква су нам зла нанели и да случајно не прође историјски ревизионизам коју неки од њих у свом садашњем повратку на Балкан хоће да наметну. Филмове и серије не треба везивати само за прошлост, ближу и даљу, већ и сасдашњост. Не треба обрађивати зла која су нам нанели у прошлости и њихове злочиначке планове од пре 70 година већ и ове од сада. Не треба главни негативац да буде само турски паша или немачки СС-овац(о усташама и балистима да и не говоримо) већ и савремени службеник владе САД и ЕУ(да, треба направити јасну разлику између естаблишмента на власти и држава као таквих, поготово народа, о томе опширније у сутрашњој белешци)

2) Национално-патриотске партије не би требало да као део свог програма отворено истичу борбу против евроатлантских структура јер тиме борбу за очување српске државе и народа своде само на неку врсту рефлексивног понашања већ треба афирмативно да се поставе као чувари самобитности Срба, њихове традиције и културе и да истакну како је супротстављање евроатлантизму последица његове намере да пороби и потчини српски народ. Исто тако, оне, као ни државне институције Србије, не треба отворено да подржавају и пропагирају противнике естаблишмента у земљама евроатлантиде већ то треба да чине преко неформалних удружења и група које би опет биле рекламиране у широкој јавности преко полузваночних канала. На тај начин бисмо онемогућили владајућим круговима ЕУ и НАТО да дискредитују опозицију као "шпијуне","издајнике", "фашисте" и слично.

3) Дерегулација медијске сфере. Укинути разна правила о "фер представљању" помоћу којих су евроатлантски експоненти ограничили дебату. Неке обавезе задржати за јавне сервисе, а приватним медијима оставити на вољу. Ако хоће да на пасја кола псују ЕУ и НАТО треба им то не само дозволити већ и подстицати. Забранити пропагирање идеологија са доказано злочиначким циљевима према српском народу(и човечанству уопште) као што су нацизам, усташтво, исламски фундаментализам, балисте...Евроатлантисте оставити да се крчкају у "сивој зони" тиме што би било формално било дозвољено пропагирање приступању ЕУ и НАТО уз константан притисак неформалних груопа да се и они доведу у исти раван према српском народу злочиначким идеологијама.

4) Лабављење закона о оружју у смислу већих могућности поседовања и ношења ватреног оружја као краткорочну меру јачања одбрамбене моћи у условима тоталног урушавања војске као институције и "избушености" безбедносних служби и као дугорочну меру која би олакшала самоорганизовање и самостално деловање у случају да државне структуре не могу или не желе обављају свој посао у смислу одбране становништва и територија.

5) Истовремено са ставком 4) потребно је сузбити културу зависности од државе у сфим сферама живота и подстажи личну иницијативу и одговорност. Такође треба сузбијати менталитет "и јаре и паре" као и несрећну тенденцију да се увек чека да неко други покрене ствари и усадити људима у главу да сваки подухват који им је у интересу треба прво они сами да покрену или бар да јасно изразе жељу да хоће да га покрену и да тек под тим условима могу да се надају да ће наћи неког ко ће им у томе помоћи.

6) Интернет, на којем бисмо објашњавали и аргументовали нашу позицију. И то не само званични сајтови већ и блогови и портали, а све у складу са тачком 5). Ми смо пионири у томе, сетимо се 1999.

Ово су само неке основне мере које треба предузети и не обухватају све детаље којих несумњиво има много. А сутра ћу написати о могућим грешкама које треба избегавати приликом непосредног извођења радова...

No comments: