2.9.11

Стварање нове културне матрице у Србији - могуће грешке и како их избећи

...узмемирујуће је видети британску штампу како је сишла заједно са Гебелсом у канализацију, бесно обележавајући сваког немачког команданта који одлучи да се бори у по себе тешкој ситуацији(чак и када то његовој страни доноси евидентну корист) као пијанца и безумног фанатика. ... У локалним новинама сам нашао чланак који се најозбиљније залаже за систематско истребљење читавог немачког народа као једино могуће решење након победе у рату: јер, дозволићете, они су змије и не знају разлику између добра и зла! (Шта тек рећи за писца тог чланка?) Немци имају исто онолико права да Пољаке и Јевреје проглашавају подљудима и штеточинама које треба истребити колико и ми имамо право да на такав начин оцењујемо Немце: другим речима, апсолутно никакво право, ма шта да су урадили.
- Џ.Р.Р. Толкин у писму свом сину Кристоферу, 1944.

Стварање нове културне матрице у Србији није могуће без огромних напора и на том путу ће се вући и понеки погрешни потези, то је сасвим сигурно. У овој забелешци желим да, као што сам јуче обећао, на основу искуства из других сукоба и пропаганде вршене током њих као и основном логиком и здравим разумом, укажем на могуће грешке и како их избећи.

1) Јасно раздвојити владајући естаблишмент ЕУ/НАТО, његову идеологију и политику од народа и држава којима владају, њихове културе, историје и традиције. Иако ово звучи као отрцана политички коректна фраза под њом се једино и може направити ефикасна пропаганда коју непријатељ после не може да искористи за своје циљеве. Објаснићу то на примеру из Другог светског рата.

Пропаганда коју су САД водиле против Јапана је пример лоше осмишљене пропаганде која на крају постане оруђе у рукама непријатеља. Њен превасходни циљ био је да изазове мржњу према Јапану и Јапанцима представљајући их као змије, мајмуне и друге животиње које традиционално повезујемо са подлошћу и бруталношћу. Она је имала ефекта на Американце, до те мере да је у једној анкети чак 13% њих подржало истребљење Јапанацанакон рата (колико је Американаца имало слично мишљење али није имало образа да га јавно искаже можемо само да нагађамо). Пример се може видети на овој слици:



Када је, међутим, ова и сличне слике пала у руке Јапанцима који су је показали свом становништву она је у Јапану изазвала општи бес и учврстила решеност да се бори до смрти и дала кредибилитет тврдњана јапанске владе да Американци желе да униште јапански народ. Тако су Американци доживели да се сопствена пропаганда окрене против њих.

Са друге стране следећи видео-клипови су пример добро осмишљене и софистициране пропаганде:





У првом се исмева Хитлер, нацистичка идеологија и систем уз приказ Паје Патка као обичног Немца који је угњетен под тим системом. Подсмех је врло моћно оружје и ретко када пређе границу пристојности коју после непријатељ може да искористи против тебе. У другом се на озбиљан начин разоткрива природа нацистичке идеологије. Кључна реченица у њему је питање:"Како се постаје нациста?" чиме се гледаоцу јасно сугерише да се нациста не рађа већ постаје и да Немац и Немачка нису инхерентно зли. Ни један ни други цртани филм Гебелс није могао да искористи као контрапропаганду(за разлику од горепоменутог чланка из Толкиновог писма).

Представљање држава и народа НАТО/ЕУ земаља као природно злих и малеволентних према Србима не само да није истинито(у њима има много више људи који нас симпатишу него што се мисли и зна) већ би врло вероватно изазвало и контраефекат. Ово поготово што је владајућа идеологија и естаблишмент ЕУ/НАТО нанела и те како штете тим земљама, само што се оне не виде "голим оком"(мислите да људи у Француској или Америци на геј-параде гледају ишта благонаклоније него ми?).

2) Ни у ком случају се не одрицати европске цивилизације(у ово рачунам и њен северноамерички огранак) којој по свему припадамо и њених позитивних тековина у култури, традицији па и политици. Познати италијански диригент и антифашиста Артуро Тосканини је у време врхунца нацизма редовно дириговао Рихарда Вагнера(мада је није хтео ни да чује да иде у нацификовани Бајројт) управо зато јер није пристајао на неприродну апропријацију његове музике од стране нациста. Знао је да би бојкотом Вагнера заправо Хитлеру дао за право(о Вагнеру, мом омиљеном композитору, и једном занимљивом случају који се десио ових дана са њим, у некој од наредних белешки). Не смемо ни ми дозволити да ЕУ/НАТО естаблишмент апроприше европску и америчку уметност и књижевност и лажно се представља као њен природни исход.

3) Никако не посматрати историјску улогу ЕУ/НАТО земаља у прошлости кроз призму нашег данашњег сукоба са њима. Ово се поготово односи на Други светски рат. Тиме не само понижавамо нашу историјску улогу већ и посредно дајемо за право НАТО пропаганди из 1999 која је своју агресију хтела да оправда из призме тог рата и нашим непријатељима из окружења. О релативизацији нацизма и његових злочина да и не говоримо. Овде индиректно спада и неисторично гледање на споразум Немачке и СССР из августа 1939 године којим се изједначава улога тих двеју земаља у отпочињању Другог светског рата чији је циљ делегитимизација Русије и чији су главни поборници, гле чуда, владајући кругови ЕУ и НАТО. У оквиру овога треба се манути коначно сировог антикомунизма и посматрати једну од антифашистичких страна у рату на нашим просторима изоловано из контекста целокупне ситуације у свету, сваки наговештај повампирења љотићевштине у оквиру садашњег националног покрета спречити глоговим колцем и одустати од идиотске идеје рехабилитације Милана Недића(која само може пост-фестум да оправда велеиздају садашњег режима). Цивилизован и моралан човек без размишљања бира Стаљина ако је алтернатива Хитлер.

Ово је, наравно, двосмерна улица. Не може се Минхенски споразум и контакти неких западних пословних кругова са Хитлером користити као средство са циљем изједначавања улоге нациста и запада у отпочињању рата. Факат је да су оба огранка Савезника у превечерје рата починили грешке које су касније морали скупоцено да исправљају али то не мења њихову позитивну улогу у одбрани најосновнијих тековина људске цивилизације током тог рата.

4) Не чинити грешку из горенаведеног Толкиновог писма и не сићи у канализацију заједно са ЕУ/НАТО штампом. Никако не примењивати транснационално-прогресивистичку матрицу када говоримо о култури и историји земаља и народа ЕУ и НАТО, матрицу коју је штампа тих земаља обилато примењивала у случају Србије и Срба са циљем њиховог делегитимисања као таквих. Да парафразирам сентимент из Толкиновог одломка, имамо исто онолико право да историје Британије, Немачке и САД сматрамо злочиначким колико и они имају право да тако сматрају нашу, значи никакво.

Ово је за сада, ако се нечега сетим још, написаћу у наредним белешкама. Наравно, врло је вероватно да ће прављење нове културне матрице имати и својих карактеристичних грешака али нема разлога не избећи оне које можемо.

No comments: