28.10.11

Вагнеров свет као алегорија за нашу ситуацију – „Прстен Нибелунга“

Као једна од мера генијалности уметничког дела и његовог ствараоца сматра се њена могућност да послужи као аналогија или алегорија за неку актуелну или општу ситуацију у стварном животу. Са те стране Рихард Вагнер и његове опере, односно музичке драме, како их је он називао, спадају у највише домете људског духа.

„Прстен Нибелунга“(у даљем тексту циклус „Прстена“ или „Прстен“), циклус од четири музичке драме, „Рајнско злато“(Das Rheingold), „Валкире“( Die Walküre) , „Зигфрид“( Siegfried) и „Сумрак богова“( Götterdämmerung) је по свему Вагнером magnum opus. На њега је потрошио скоро четврт века стваралаштва. Премијеру је доживео на првом Бајројтском фестивалу 1876 и био је одмах изузетно хваљен и од критике и од публике.

Циклуса „Прстена“ има једну за оно време прилично јединствену и карактеристику. Он, супротно популарној перцепцији и митовима није ни најмање написан у славу „нордијског, Аријевског хероизма“, напротив. Наиме, иако се у појединачним музичким драмама нека од личности може сматрати позитивном и херојском, ако се гледа целокупан циклус он не садржи ниједан такав лик. Напротив, Вагнеров „Прстен“ је плејада ароганције, сујете, дволичности, похлепе, неискрености, жудње за моћи и неспособности и недостатка жеље да се преузме одговорност за сопствене поступке скоро од самог свог почетка када се Рајнске кћери подсмевају Албериху до Зигфридовог одбијања да им врати прстен скован од злата које је од њих украдено. Зар вас ово не подсећа на нашу и светску политичку елиту? Но, да не истрчавам прерано са поентом...

Прстен око које се врти радња, по којој онај који га поседује може владати светом али само ако се одрекне љубави, је заправо симбол. Симбол једног моралног избора између љубави и моћи који се у једном периоду живота ставља пред скоро сваког од нас, а понекад и пред читаве народе и државе. У стварном животу, као и у Вагнеровим операма, чешће, на жалост, људи бивају опчињени моћу него љубављу, а чак и они који на крају одоле искушењу бивају контаминирани самом својом експонираношћу опијајуће привлачности моћи.

Оно што, пак, може да буде утеха која мало осветљава иначе генерално мрачан тон „Прстена“ је да се сваком од ликова који су исказали једну или више од горе наведених особина то вратило на одговарајући начин и да је коначан исход био потпуна пропаст структура моћи које су покушале да прстен из драме користе за своје себичне циљеве. Порука целокупног опуса је јасна: сечење гране на којој се седи сопственом непринципијалношћу и самопротивречењем и истицање моћи и успеха као јединог мерила моралности акције никада никоме не доноси добро, ма који да му је статус и ма колико да је снажан у том тренутку. Ово се најбоље види на примеру Вотана, врховног бога, за којег у „Валкирама“ сазнајемо да му читава моћ почива на поштовању уговора и договора, а који и поред тога у „Рајнском злату“ жели прстен Нибелунга са експлицитним циљем да прекрши погодбу коју је склопио са џиновима Фафнером и Фасолтом, верујући да ћему овај обезбедити довољну моћ да прође некажњено.

Где су паралеле са стварним светом данас? Бирајте! Већ сам навео да наша политичка сцена делује као да је изашла из „Прстена“. Свако сваког гледа да превари, свако гледа искључиво лични интерес, сујета и похлепа су главне водиље о евентуалном понашању у складу са прокламованим идеалима ни говора нема.

Паралеле се, међутим, могу повући и на далеко вишем нивоу. Данас је све очигледније да самопроглашена евроатлантска империја која је своју моћ базирала на високопарним прокламацијама о слободи и демократији брутално крши те принципе онда када јој њихова доследна примена не одговара, као што је све очигледније и неумитно њено пропадање, између осталог, и због таквих скокова самој себи у стомак. Најбитније је да ми који останемо дочекамо спремно тренутак њене коначне пропасти, јер, као што је и Вагнеров свет у „Прстену Нибелунга“ наставио да живи и после пропасти богова, ма колико је живот без њих изгледао незамисливо, тако ће и наш свет живети без евроатлантистичких творевина и њених домаћих ескпонената без обзира што то ови не могу да замисле.

А такав свет, верујем, биће далеко више у складу са наводним идеалима евроатлантистичких творевина него овај што нам се нуди данас.

1 comment:

Anonymous said...

[url=http:/www.sedatec.ru/products/650/]объективы navitar[/url]

СЕДАТЭК является быстро развивающейся российской компанией, которая занимается продажей камер, которые осуществляют скоростную съемку. Сейчас это предприятие проводит поставки и всячески сопровождает видеооборудование скоростной съемки, кроме этого предлагает разнообразные аксессуары к ним.

[url=http:/www.sedatec.ru/products/]купить высокоскоростную камеру[/url]

Наша компания – это действующий партнер и дистрибьютор лидирующего мирового производителя скоростных видеокамер Vision Research. Наша компания дает своим клиентам возможность пользоваться инновационными технологиями, быть среди всех конкурентов на голову выше.

[url=http:/www.sedatec.ru/products/]камеры для замедленной съемки[/url]

СЕДАТЭК является серьёзной компанией. Мы несем ответственность за те решения, которые предлагаем своим клиентам. Поэтому мы предоставляем продолжительную гарантию, отличный уровень поддержки, послегарантийное сервисное обслуживание. Это дает возможность строить с клиентами серьёзные отношения, основанные на порядочности и надежности.

[url=http:/www.sedatec.ru/products/]замедленная съемка камшотов[/url]

Наша компания продаёт скоростные камеры Фантом, а также оснащение, предназначенное для скоростной съемки. С их помощью можно записывать и визуализировать быстропротекающие процессы, проводить испытания вооружения, авиационные двигатели, проводить тесты автомобилей.