25.4.11

Одох на одмор

Неће ме бити једно недељу дана, идем мало са породицом по Србији. Видимо се почетком маја.

24.4.11

Христос Воскресе!



Ваистину Воскресе! Срећан Ускрс свима!

20.4.11

(Не)Доследност

Пресуда хрватским генералима за "Олују" је поред очекиваних реакција, на површину изнела један, поготово на дужи рок, веома штетан образац понашања код Срба. Колега Сиви Соко је већ објаснио зашто је погрешно радовати се таквој пресуди, ма колико било оправдано. Он се, међутим, осврнуо само на конкретан случај и све у вези са њим, али по мени, српске реакције на хашку пресуду нису само последица дневнополитичких догађаја већ и симптом једне опште негативне појаве која се већ дуже време манифестује унашем друштву, а то је недостатак доследности.

Далеко од тога да је ово једини случај у којем се испољава размишљање засновано на својеврсним противречностима и дуплим стандардима. Недавна расправа о догађајима из пролећа 1941 ме је подстакла на размишљање...Ови што тако горљиво бране пакт и нападају 27. март би вероватно први устали да бесно реагују на хрватске лажи о Србима као сарадницима нациста. Далеко од тога ово друго не би требало да раде, али контрадикторност те две позиције им никада неће пасти на памет.

Недоследност и заузимање противречних позиција не односи се само на политичке и историјске догађаје већ и на свакодневни живот. Колико пута смо покушавали да изврдамо плаћање пореза и доприноса истовремено очекујући од државе да без одлагања извршава све своје обавезе, претпостављајући, ваљда, да ће све то платити неко други осим нас.

Уопште, такав менталитет који би се могао сажети у оној народној "и јаре и паре" је наоко неприметна али и једна од најозбиљнијих болести српског друштва у целини. Један од основних задатака било које власти која би заменила овај штеточински режим би морао бити искорењивање таквог менталитета. Без тога се као друштво нећемо маћи даље од козметичких и/или привремених промена, ако до њих уопште дође , а временом би се и вратили на садашње стање.

За утеху нека нам буде да то није само наша специфичност већ да смо то попримили од либерално-прогресивне идеологије која неколико деценија уназад доминира пре свега земљама ЕУ а све више и Америком, тако да смо бар у том погледу пуноправан члан евроатлантске породице. Надам се само да ћемо се тог менталитета ослободити пре неизбежног слома евроатлантских структура.

18.4.11

Шта иза свега стоји?

Признајем да ме је затекла одлука Томислава Николића да, како изгледа, крајње радикалним мерама испослује испуњење својих захтева. Очекивао сам да ће њихов митинг бити класично млаћење празне сламе, уз сензационално најављену "понуду која се не може одбити" као обичан пуцањ у празно.

Да ли су напредњаци заиста престали да буду "диригована" опозиција? Или је све ово заправо обична представа којој је додато мало више "специјалних ефеката" с обзиром да су људи у Србији углавном превазишли политичке теленовеле? Како се у целу причу уклапа једно својеврсно "примирје" са ДСС-ом као и враћање "радикалској реторици" од стране Александра Вучића који је у суботу после дуго времена употребио термине као што су "паљење скупштине" и "линч Драгољуба Милановића"? И коначно, шта стоји иза свега тога? Јесу ли и Вучић и Николић коначно схватили да се народ отрезнио од евро-лудила? Или су добили дозволу "споља" да оштрије крену?

Здрава доза скепитцизма је увек неопходна, а догађаји су у многима од нас, укључујући и мене, условили рађање једне циничне црте. За протекле три године СНС, благо речено, није учинила скоро ништа да би убедила људе да ће заиста донети преко очекиване промене, а практично једини залог њиховог кредибилитета је била прошлост неких њених виђенијих чланова од којих су се неки у међувремену вратили у старо јато, уз тешке оптужбе на рачун лидера напредњака. Ако се овоме додају новопечена еврофилија СНС која је превазилазила не само ДС већ и границу доброг укуса, јасно је да људи који нису горљиве присталице имају доста разлога да буду неповерљиви према Николићу, ма шта он урадио.

Нешто добро ће, по мом мишљењу, ипак изаћи из овога, како год да се заврши. Николић је овако категоричном акцијом сам себи одузео било какав маневарски простор. Знајте ово: уколико о Васкрсу не буду били расписани избори, а Томислав Николић и даље буде жив, читав његов штрајк је фарса. Ово није цинизам већ чињеница. Нико не може да издржи без хране и воде више од 7 дана. У случају да се оствари овакав сценарио, коначно ће сви актери политичке сцене бити бесповратно компормитовани и то чак без да су дошли на власт и евентуално нанели још већу штету Србији. Уколико Николић остане доследан до краја и положи свој живот, а да избори не буду расписани, показаће огољеним морални банкрот(поред оног стварног) режима и многе који се двоуме учинити да превагну на страну оних који би да га свргну као и учврстити одлучност код оних који су већ одлучни да му виде леђа. А ако добијемо изборе, о том, потом...

У сваком случају, нећемо чекати још дуго.

6.4.11

6.4.1941 - 6.4.2011

70 година је прошло откако је хитлеровска Немачка бомбардовањем Београда отпочела агресивни рат против Краљевине Југославије. У бомбардовању Београда погинуло је преко 3000 људи и начињена је велика материјална штета. Више од тога српски народ је погодило уништење Народне библиотеке и докумената и списа од непроцењиве вредности који су се у њој налазили.

Извршиоци овог дела су после рата заслужено кажњени, док је налогодавац побегао од суда и пресудио себи. Да ли су могли да сањају да ће после 70 година имати своје адвокате у Србији, оне који ће њихов злочин да релативизују, па чак и да покажу разумевање за њега?

Мислите да сам оштар? Ни најмање. Јер они који се данас са највећом могућом жестином обрушавају на "енглеску и совјетсју агентуру која нам је 27. марта донела несрећу на врат" једва спомињући починиоце недела над српским народом не заслужују никакав други епитет. Тужно је да многи од њих себе сматрају националистима са дна каце и оштро нападају данашњи режим због његове издаје и квислинштва. Шизофреност таквог става они не виде, као ни чињеницу да су њихови аргументи малтене идентични онима које жуто-чедистички режим употребљава са циљем да обесмисли и обезвреди борбу српског народа за своја права. А оне које им укажу на неодрживост такве позиције брже-боље етикетирају као "комунисте" и стално понављају једну те исту мантру, више да би убедили себе него друге:"То није исто". Зашто? Зато. Или дају једини глупљи и безобразнији одговор од наведеног који гласи нешто као "Цветковић/Цинцар-Марковић/Недић/љотић су били православни Срби, Чеда и Тадић су глобалисти". Па добро господо, нека вам буде да "није исто". Хајдемо онда мало даље у прошлост...Погледајте овај инсерт из филма "Бој на Косову":



Где се препознајете? Ко је овде, по вама, на правој страни? Лазар који "наноси народу несрећу на врат" или Левчанин и Тамнавац који хоће да "чувају народ од погибије"? Хоћете ли имати толико интелектуалног поштења да одговорите на ова питања? Или ћете неставити са мантром "То није исто"?

5.4.11

Зна се приоритет

Свађа између НСПМ и других патриотских сајтова која је се почетку одвијала у пола гласа и безмало у тајности сада је громогласно избила у јавност. Повод је министар спољних послова Вук Јеремић и његова улога. Док НСПМ хвали Јеремића као једину светлу тачку иначе криминалне владе, људи са Видовдана и Печата сматрају како је Јеремић само добар полицајац наспрам лошег Тадића. У расправи су почеле да падају и тешке речи.

Одмах би нагласио да не одобравам квалификације на рачун Ђорђа Вукадиновића и Слободана антонића и не мислим да су кукавичија јаје режима. Али то не значи да њихови критичари принципијелно нису у праву. Заиста боду очи и већ помало иритирају очајнички покушаји Вукадиновића и Антонића да нађу позитивне карактеристике или личности у власти ма колико минорне биле и време је да престану са тим.

Нека су Вукадиновић и Антонић 100% у праву за Јеремића и нека су њихови критичари 100% у криву, то нерелевантно. Ставови, па чак и понашање Јеремића су потпуно небитни док год он јавно не напусти и осуди режим Бориса Тадића. Извући Вука Јеремића из контекста тог режима чији је део значи поставити дрво испред људи са циљем да се блокира поглед на шуму.

Током Другог свестског рата само мали број људи, упркос свему што се дешавало, је сматрао да су сви Немци зле убице. Сви Немци, међутим, изузев оних који су јавно осудили нацизам, су били део једног злочиначког и геноцидног ентитета званог нацистичка Немачка са којим је цивилизација водила борбу на живот и смрт и у таквој ситуацији покушаји са стране да се "добри Немци" издвоје и некако искупе, а преко њих и Немачка, су били потпуно депласирани. Тако је и са Вуком Јеремићем. Нека је он највећа Србенда, то је небитно. Једино што је битно је што је он део једне егзистенцијалне претње по Србију и српски народ зване режим Бориса Тадића, односно његови спонори из Вашингтона и Брисела, и уколико у заједно са тим режимом мора да падне и Вук Јеремић, амин.

Антонић и Вукадиновић би морали да схвате да је приоритет рушење евроатлантистичке клике, а не спасавање редова Јеремића. Иначе ће и у мени прорадити црв сумње...

Јесмо ли и ми коначно почели?

Чеси су се предомислили, како каже наслов ове вести, и више не верују у езотерични евроунионистички култ, како га је назвао колега Сиви Соко.

Јесмо ли и ми почели да се предомишљамо? Неке ствари у окружењу ми говоре да ипак јесмо и то таман на време, али с обзиром на то шта се издешавало, ипак недопустиво касно. Како рече Бенџамин Френклин, искуство је скуп учитељ, али будале ни код једног другог неће да уче.