26.5.11

Само кратак коментар данас

Избори неће помоћи. Жутократија је опоганила све чега се дотакла, од скупштинских клупа до спорта; од новина и телевизије до образа и части; од земље по којој ходате до хране коју једете. И наставиће да погани, гази, пљује, понижава и уништава, док јој се не стане у крај. А да се то деси, изгледа да ће бити потребно више од убацивања листића у кутију или изласка на улицу.


Сиви Соко, 24. мај 2010.

ДОДАТАК: Нешто бих ипак додао, моју личну парафразу тираде америчког конзервативног блогера Лоренса Остера против тамошњих демократа:

Никада, никада не заборавите шта је Демократска странка и шта је починила. Они нису легитимна српска партија. Они су криминална, евроатлантска партија отуђена од ове земље. У има некавог прогреса донели су законе који постављају темељ дезинтеграције државе, разорили су све њене националне институције, девалвирали њену историју и кулутуру, а све зарад интереса својих газда из инострансва и својих корумпираних функционера, чланова и оних који од њих зависе. Због овога не заслужују само да буду поражени на изборима већ потпуно уништени.

Демократе(и булумента странчица и НВО око њих) нису легитимна политичка партија. Они су банда пљачкаша и уништитеља, чији је једини циљ да покраду и унизе оно што су други деценијама са муком стварали и да је поделе између себе и својих пријатеља. Они су злочиначка евроатлантска партија, коју треба не само најурити из српске политике већ и потпуно проскрибовати из јавног живота, њихову владавину прогласити друштвено-историјском аномалијом и болешћу, а њеним функционерима све до општинског нивоа трајно одузети сва грађанска и политичка права поред затворских казни које би морали да одлеже због низа кривичних дела.

24.5.11

Мислим да би ово било поштено

Џулија Горин има на свом блогу занимљив чланак о томе како су активисти некадашњег "Отпора" наводно помогли "револуцију" у Египту.

А шта је "револуција" донела? Успон Муслиманске браће и њихове идеологије, интензивирани прогони хришћана, претње новим ратом...Надам се да се поносе својим достигнућем.

Моје је мишљење да будуће избеглице од сада већ неизбежног режима Муслиманске браће у Египту(и вероватног рата на Блиском Истоку) треба да буду насељене у куће и станове ових бескорисних идиота, као и да им се исплати одштета од остале конфисковане имовине истих. Време је да "демократски активисти" коначно почну да трпе последице несрећа које навлаче на врат државама и народима. Србија је, не заборавите, била њихова прва жртва.

Пусте жеље? Видећемо, у животу се свакојаки преокрети дешавају.

19.5.11

Крај Новакове серије

Откуд то, питате се, кад не игра до почетка Ролан Гароса? Лепо, дохватио га се један од експонената режима, њихов пи-ар менаџер Срђан Шапер. А зна се да чега год се дохвате Борис Тадић и његови сатрапи оно одмах увене.

Текст је обичан збир већ прежваканих евролибералних фраза и у принципу није вредан помена изузев наслова који Ђоковића проглашава "симболом нове Србије". Шапер ни не сања колико је у праву, али не из разлога који он замишља. Новак Ђоковић, наиме, за своје успехе од власти у Србији не да није добио никакву конкретну подршку већ су му разни њени представници и пријатељи подметали ногу чим би их на било који начин угрозио или истиснуо из првог плана. Сва своја достигнућа Ђоковић дугује само и искључиво себи и свом непосредном окружењу и сва кићења туђим перјем од стране режимлија неће то променити, као ни чињеница да су сви режимски пројекти у спорту и у другим областима живота доживели крах.

Ђоковић заиста јесте симбол Србије јер нам свима показује истину њеног садашњег тренутка, а то је да једини начин да се нешто добро уради за српски народ је да се са садашњом власти у Србији има најмање могуће везе.

16.5.11

Само крађа

Стаљин је својевремено рекао да су историјске паралеле рискантне. Претходних дана неки новинари и аналитичари су ризиковали и превише трудећи се да на силу повуку паралеле између скандалозног финала купа од пре недељу дана и Максимира из 1990. Поређење не стоји из неколико разлога, а најважнији су они који се односе на "непосредне извођаче радова" односно навијаче.

Навијачка група ФК Војводина Фирма је све само не аутономашка и она је то доказала на делу више пута. Прво, када су усвојени тзв. симболи Војводине на трибини фирме се појавио транспарент "Само је једна наша застава" уз заставу Србије. Друго, Фирма је била покретач иницијативе да се стадиону ФК Војводина додели назив "Карађорђе"(а Црни Ђорђије је, као што се зна, у историји запамћен као војвођански аутономаш, прото-Ненад Чанак, је ли?). Треће, једна од њихових главних песама иде овако некако:



"Има један град
зове се Нови Сад
а ја га зовем Српска Атина
у њему игра Војводина"



Никада се на трибини Фирме није појавио ниједно аутономашко обележје или транспарент. Неки су се брже-боље хватали за транспарент на којем пише "100% Војводина" али то је чисто навијачки транспарент који има свој контекст којег не би да објашњавам сада али могу уколико неко захтева. Упоредите то са понашањем навијача загребачког Динама од пре 20 и кусур година на чијој су се трибини појављивали хрватски шовинистички симболи много пре оснивања ХДЗ-а. Туђман је приликом организовања Максимира куцао на отворена врата код динамоваца, Пајтић и Чанак перфидно покушавају да се пришљамче на талас чисто спортског гнева код Фирме.

Жртве сличних судијских крађа су ове и претходних сезона били и Јагодина и Борац из Чачка и ОФК Београд и Рад, само што се оне нису одиграле уживо пред целом Србијом и што им се није могла вештачки накалемити политичка димензија. Прошле среде би се у истој ситуацији исто десило било ком другом клубу, ФК Војводина се само нашла у погрешном тренутку на погрешном месту.

Као што сам почео са анегдотским цитатом, тако би и да завршим. Једном је један саговорник питао Сигмунда Фројда шта симболизује то када узме да запали цигарету. Фројд је одговорио: "Понекад је цигарета само и једино цигарета"

Понекад је судијска крађа само и једино судијска крађа.

4.5.11

Први мај, некад и сад

Не, овде није реч о празнику и о томе како се прослављао у социјализму и данас. Уместо тога, осврнуо бих се на два конкретна "прва маја", да тако кажем, онај 1945 и овај од пре неколико дана.

Првог маја 1945 свет је сазнао да је Хитлер мртав. "Манчестер Гардијан" је тим поводом написао дан касније да "Европа никада није доживела такву пошаст по њену цивилизацију и питање када ће уопште почети да се опоравља". Хитлер је одговоран за смрт десетина милиона и неизрецива материјална и духовна разарања. Па ипак, тог првог маја нико није изашао на улице да слави његову смрт иако су многи били срећни због тога. Људи су сачекали још, како се испоставило, недељу дана и изашли да прославе објаву о крају рата, нешто што је заиста било вредно прославити.

Упоредите то са првим мајем ове 2011 године, када је објављено да је убијен Осама Бин Ладен, човек одговоран за тек неколико промила људских живота у односу на Хитлера и далеко мања материјална и духовна разарања. На улице у Вашингтону и Њујорку је изашло неколико хиљада људи да искаже своју радост и прослави вест. Немојте ме погрешно схватити, Бин Ладен је добио шта је заслужио и према њему не гајим никакве симпатије, али сцене скандирања и слављеничка атмосфера су, благо речено, изван граница пристојности.

Два прва маја, који нам показују колико је цивилизација (де)еволуирала у последњих 66 година.