26.8.11

Крај расправе о ЕУ

Наслов је парафраза забелешке о НАТО на Сивом Соколу. Само неколико дана касније стављена је тачка на и на ЕУ као циљ коме тежимо.

Ангела Меркел није више оставила никакав простор за обмањивање Србије. Оно што је свима са имало мозга било јасно и што медији слепи код очију нису хтели да објављују данас признају они припадници режима који нису кадри да даље обмањују сами себе јер грађане Србије, изузев доказаних клиничких случајева, више није могуће обмањивати. Чак и пропаганда има границе докле може да делује.

Новински наслови дан после посете немачке канцеларке су били у стилу да је "Србија у проблему". Није Србија у проблему, она зна шта треба да ради. У проблему је режим цара Бориса Бедног који сада мора да иде или против сопственог народа или против сопствених финансијера и налогодаваца. У било којој варијанти лоше им се пише. У првој ризикују да насилно буду збачени са власти уз све ризике који иду уз то. У другој би поред тога што би изгубили подршку споља би тешко могли да је нађу унутра јер је широкој јавности сада јасно да не могу Србију да бране они који су је довели у овакву позицију, а о томе да ће мало ко веровати у искреност те одбране да и не говоримо. С тим у вези неће помоћи ни традиционална жута варијанта "пузајуће издаје" јер непријатељ више није вољан да квислинзима даје време, а и народ је коначно почео да престаје да слуша шта Тадић прича и почиње да гледа шта ради.

Кључно питање више није, међутим, шта ће урадити сада већ пропали режим већ шта ћемо ми урадити. Када кажем "ми" мислим на нас који смо још давних дана прозрели природу ЕУ као и на оне који нису имали предрасуде према Бриселу али су у међувремену увидели о чему се ради. Једном речју, сви ми који смо се између "Европе" и Косова и Метохије определили за Косово и Метохију. Са режимом и његовим структурама треба одмах раскристити, немогуће је даље вођење било какве смислене политике у сарадњи са њима не само због опште пропасти до које су довели државу и народ већ и зато што су пуни непријатељских агената који једва чекају да забију нож у леђа Србији. Исто тако, не треба у горенаведену групу укључити оне који нису на власти а који тврде да је "избор између Косова и ЕУ као избор између сопствене деце". Свако онај коме одбрана Кососва и Метохије, а тиме и Србије, није почетак и крај свега на свету је евроунијата или потајно или у најави. Крај приче!

Преузимање власти је само први корак. Иако сам однедавно присталица идеје да само револуција може донети неопходне промене, мислим да то није реална опција у овом тренутку из више разлога. Реалније је преузимање државе након избора, чак и ако се не добије потребна већина, и то пре свега инфилтрацијом у елементе државног апарата уз константно вршење притиска са улице. На тај начин би се колебљивци, односно они који "морају да бирају између сопствене деце" истерали на чистац. То треба урадити брзо, да се деморалисаним и посрнулим евроунијатима не би дала прилика да се поврате уз помоћ својих спонзора. Након преузимања свих полуга у држави, поред промене политике, неопходна је промена опште кутурне матрице у држави. О томе ћу детаљније у некој од забелешки следеће недеље. То би дало простора за маргинализовање евроунијатских организација уз могућност проскрибовања најекстремнијих међу њима као и кривично гоњење њихових челника без страха од нарушавања стабилности. Уз све ово неизбежно иду мере одбране од напада споља.

Не треба имати никакву илузију да ће све ово бити једноставно али ово је све conditio sine qua non опстанка српства. Немојте имати никакве илузије о томе. Тадоћев пут је пут без повратка, крајње је време да се са њега склонимо.

12.8.11

Расим Љајић открио топлу воду

Рекао нам је оно што у Србији одавно зна свако са имало мозга. Да не грешим душу, он је увек био један од симпатичнијих(или боље, најмање несимпатичан) представника режима, па је вероватно зато и истурен да буде први петао који ће кукурикнути. Или можда не може више да лаже себе, с обзиром да му је као једном од ретких из власти који није затворен у својој кули од слоноваче јасно да у причу о неповезаности Косова и Метохије и чланства у ЕУ верују још само доказани клинички случајеви.

Било како било, питање је шта радити? Први корак је, наравно, протеривање Бориса Тадића са власти и демонтажа целокупног система створеног под њим. Истовремено са тим ће се вероватно морати правити план спречавања да се поводом Косова и Метохије Србија доведе пред свршен чин тиме што би Шиптари и НАТО искористили интеррегнум и направили репризу јулског покушаја освајања севера. Тек после се може говорити о формирању неке смислене политике.

Погубну идеју Томислава Николића о референдуму треба у старту одбацити. Уместо тога, треба коначно разбити блокаду савремених ТВ Бастиља и предочити широкој јавности праве размере кризе у коју неумитно упада цела ЕУ и објаснити како је до ње дошло. Поред овога, треба коначно престати са сакривањем изјава представника ЕУ на Косову и Метохији који недвосмислено држе шиптарску страну. Када се то учини, никакав референдум неће бити неопходан, консензус око промене курса доћи ће сам по себи. А ако неко буде застрашивао новим ратом, то више неће пасти на плодно тле јер ће истина да НАТО више нема ни воље ни средстава за било какав нови сукоб такође сама изаћи на видело.

Једино нерешено питање које остаје је: имамо ли људе способне да тако нешто изведу? У садашњој политичкој класи тешко, али време је да се нови људи активирају.

9.8.11

Косово и Метохија - преглед

Никакво изненађење да је режим у Београду издао Србе на Косову и Метохији одуставши од главних захтева и приставши на ситуацију у којој су Срби на Косову и Метохији остављени на милост и немилост међународним снагама. А како су се оне показале, видели смо.

Циљ режима је јасан: вратити ситуацију на Косову и Метохији на колосек „пузајућег признања“ преко тзв. „дијалога са Приштином“. Лично мислим да су се прерачунали овога пута и да је народ почео да се буди и да увиђа превару коју покушава да изведе режим Бориса Тадића. Сад, треба наћи некога ко ће искористити незадовољство.

Данас ће изабрани представници Срба на Косову и Метохији одлучити како даље. Мислим да је тешко бити паметан и саветовати им шта да раде. Њихове су главе у питању. Вероломност КФОР-а је добро позната, а опет ако одлуче да се одупру упркос свему остају у буквалном смислу те речи сами јер режим у Београду не само да им неће помоћи већ је најавио да ће помоћи њиховим убицама и тлачитељима. Шта год да одлуче неће бити добро али у таквој ситуацији смо сви ми захваљујући Тадићу и његовим сатрапима.

На крају бих мало прокоментарисао један текст Ане Радмиловић око којег се подигло мало прашине. Колега Сиви Соко је рекао да изгледа као да у њему провејава „дефетизам и безнађе“ и покушао да одбрани ауторку неким њеним другим текстовима. Жао ми је, али оно што је Ана Радмиловић написала је неодбрањиво са било ког становишта. Оно је далеко горе од обичног ширења дефетизма, оно је директно дување у исту тикву у коју дува Тачијева и НАТО пропаганда када причају о „криминалцима који контролишу север“. Ауторку ни 200 текстова одушевљења косовском Србима неће у мојим и у очима многих других опрати.

Док ово пишем стигла је вест да је одлука о барикадама на Косову и Метохији одложена. Одборници из Зубиног Потока траже изјашњавање Скупштине Србије. Ко ће посланике скупљати по разним летовалиштима? Ово је само напола шала, али нека неко из тзв. опозиције бар овај пут оправда своје постојање и искористи прилику да захтева од преговарача да изнесу црно на бело шта су они то договорили са КФОР-ом јер је јавност бомбардована полуинформацијама и контрадикцијама.

2.8.11

Косово и Метохија - преглед

Да почнем нечим што вероватно нисте очекивали: похвалом за неког из наше власти. Добро је да су Стефановић и Богдановић илегално ушли на Косово и Метохију. То је ипак једна порука упозорења за КФОР и Шиптаре, постоје и алтернативни путеви преко којих може много тога да се пренесе. А они нека размишљају где су...

Стефановић се данас обратио људима на барикадама. Да није било флоскула о "викенд ратницима" и сличним пропагандним бесмислицама Тадићевог режима говор би још могао да добије и прелазну оцену.

Да наивни не помисле случајно како је власт у Београду одједном престала да буде антисрпска брзо се побринуо Драгољуб Мићуновић који каже да су "Срби на Косову својим акцијама ослабили преговарачку позицију Београда". Рекао је истину, позиција Београда је била да тихо преда Косово и Метохију, али Срби што тамо живе то нису дозволили.

Најаве мобилизације од стране Тачија ме не плаше претерано јер Србе не брину шиптари већ КФОР, који је затражио појачање. Можемо само да нагађамо зашто...

Тренутно влада пат-позиција, како ће се из ње изаћи нико не зна. Знам само да се са српске стране никако не сме све оставити у рукама режима. Стални притисак мора да постоји да не спроведу своје идеје у дело, како са самог Косова тако и одавде. Наш народ доле је способан да тај притисак изврши, а ми?

1.8.11

Косово и Метохија - сажетак

Нисам ништа писао о догађајима на Косову и Метохији јер сам хтео да се неке ствари бар мало искристалишу и да евентуално видим у ком правцу иде читава ситуација. Што се овог другог тиче нисам склон да тренутно дајем прогнозе, али неке ствари су сада јасне.

Прво, Жељко Цвијановић је у праву: Тадић је Србима објавио рат! С тим што бих додао да он тај рат води прикривено откако је по налогу западних сила расформирао војску као министар одбране, полускривено откако је председник, а отворено од пре неколико дана. Три дана је ћутао док су Шиптари покушавали да потчине север Косова и Метохије, мислећи да ће све да се оконча по принципу "пој'о вук магарца", али му је зато требало пет минута да за паљење Јариња оптужи "криминалне елементе" и тако директно дуне у тикву Хашима Тачија. Верујем да је он више од Тачија био несрећан што су се Срби доле самоорганизовали и покварили шиптарске/НАТО планове јер је морао због тога поново да изиграва Србина. Но, ни глума му више не иде од руке, па је својим иступом поново охрабрио непријатеље Србије и пљунуо на своју земљу. Он није више легитимни председник, његова партија и њени сателити нису легитимне српске партије већ криминалне испоставе евроатлантске завере са циљем поробљавања и/или уништења Срба и као такве их треба третирати.

Друго, ниједна институција под његовом влашћу више није легитимна. Неке су већ почеле да се понашају у складу са Тадићевом објавом рата. Након пада Тадићевог режима биће потребно почети из почетка. Сви полицајци који су учествовали у спречавању протеста ових дана треба да добију отказ, њихове јединице расформиране. То се посебно односи на жандармерију као преторијанску гарду режима, као и на велики део БИА.

Треће, седница Скупштине је показала да од тзв. опозиције нема вајде. Где су они да организују макар нешто за Србе са Косова са циљем разбијања режимског мрака? О евентуалном одласку на барикаде да и не говоримо! Изгледа да је лакше седети у клупама, примати дневнице и бројати дане до летовања. Срећом, има и оних који знају шта им је дужност у оваквој ситуацији. Имајте то у виду када дође време да се заокруже листићи(мада мислим да време промена преко избора полако истиче и да ће бити потребно нешто друго).

Ситуација је и даље флуидна, али неке ствари су данас много јасније него пре десет дана и неки планови више неће имати прођу. Нека то буде само први корак ка општем освешћивању од наметнутих нам заблуда. А браћи са Косова и Метохије могу само да поручим да издрже.