29.5.12

Баренбоим диригује Вагнера - моја оцена

Ево, након 4 месеца сам преслушао новогодишњи поклон који сам себи купио и могу да дам своју оцену и виђење.

Прво да кажем да је "Парсифал" преузео место мог омиљеног Вагнеровог дела од "Нирнбершких мајстора-певача". Вагнер је ову музичку драму замислио као "представу за освећење бине" и она заиста у појединим тренуцима представља једно посебно духовно искуство и дотиче најдубља осећања. Ово се постиже и самом музиком и либретом, често истовремено.

Друго, Данијел Баренбоим је најбољи диригент Вагнера данашњице и мада по мени Георг Солти и даље држи титулу најбољег свих времена Баренбоим спада међу првих 5 сасвим сигурно. Оно што га истиче је то што се труди да даје мало бржи темпо, онако како је сам Вагнер волео. Увертире, прелудијуми и прелази су одрађени скоро савршено, а оркестар ниједног тренутка ни у једној од драма не гуши певаче и остварује изванредан склад између музике, радње и либрета.

Све продукције су музички изванредне али неке бих, уз већ поменути "Парсифал" истакао посебно.

"Мајстори-певачи" су у продукцији Бајројта из 1999 која је у међувремену постала класик, потпуно заслужено. Баренбоим дочарава атмосферу која влада на сцени у потпуности и просто тера слушаоца да у својој глави замишља улице средњевековног Нирнберга и обућарску радњу Ханса Закса. "Валкира" је музички најбогатија драма из циклуса "Прстен Нибелунга", а ја давно нисам слушао бољи прелудијум за трећи чин, "Кас Валкира" него што је то био у овој продукцији. "Тристан и Изолда" се издваја по изванредном тандему Зигфрид Јерусалем-Валтрауд Мајер(који се јавља и у "Парсифалу"). И коначно, прелудијум за "Рајнско злато" под Баренбоимовом палицом показује сав Вагнеров гениј.

Све у свему, одлично потрошен новац и нешто што ће остати у мојој породици генерацијама.

No comments: