28.6.12

11 година у дан

Толико су чекали социјалисти да се освете Демократској странци и њеним сатрапима за изручење Милошевића. Коначно су нашли прави начин да то ураде и прави датум.

Сувише лепо да би било истина? Највероватније јесте имајући у виду људске и моралне квалитете Дачића, Бајатовића и осталих. Ако, пак, прихватимо као чињеницу максиму да "у политици ништа није случајно" као и оно што је претходило овом чину једна мала могућност да је освета ипак сервирана хладна.

Наиме, Дачић је прво Тадића навукао да поједе оно што се не једе намамивши га на премијерску функцију чиме је Тадић погазио своју реч из ноћи другог круга председничких избора, а затим му је испред носа однео функцију. Тиме су Тадић и жути остали не само тотални губитници већ су и у поразу остали без и трунке достојанства и кредибилитета. Није се могло догодити бољим људима, како би рекли англосаксонци. Заслужили су они много више од овог понижења. Тадић и врхушка ДС робију, а сама странка да буде збрисана јер она ни по чему није легитимна српска политичка партија већ интересна агентура ЕУ и НАТО. Осим овога, видели смо и да се онај ко се мача лаћа од мача и гине. Жути су пре четири године власт приграбили на истоветан начин као што им је данас одузета.

Није, међутим, Тадић тај који је потонуо најниже. Дубље од њега отишли су разна пискарала наше новинарско-аналитичарске касте који су прво на све начине покушавали да спасу Тадићев политички живот, а затим исто тако гледали да убеде Ивицу Дачића да му је најбоље да и даље буде у власти са Тадићем. И они су од данас, заједно са својим вољеним вођом бивши људи у сваком погледу са репутацијама у блату код свакога са иоле мозга.

Све су ово разлози због којих после 11 година имамо бар мало разлога и бар на кратко да нам Видовдан буде срећан. А да бисмо овај Видовдан и даље обележавали треба да се настави у истом стилу уништавања жуте напасти. Ту, на жалост, разлога за оптимизам скоро и да нема. Али, ко је могао у ђурђевданској ноћи да помисли да ће расплет избора бити овакав.

1 comment:

Gray Falcon said...

Ако је симетрија намерна, онда је то лепо одиграно. Мада је у великој схеми ствари то опет "играње за рају."

Мени политика у Србији (намерно не кажем "српска политика") све више делује као сценарио из "Игре престола" у којем великаши-партијске вође сплеткаре и међусобно ратују, док народ страдава. О држави да и не говорим.