12.6.12

Потребно је срушити легенду

Било је за очекивати да ће први најављени симфонијски концерт Рихарда Вагнера и Израелу изазвати бројне контроверзе. Иако су организатори, Друштво љубитеља Вагнерове музике у Израелу, приватно организовали и финансирали оркестар, и у сврху концерта ангажовали чувеног диригента Ашера Фиша, Универзитет у Тел Авиву је ускратио аудиторијум под притиском протеста од стране преживелих нацистичких логора.


Далеко од тога не поштујем оно што су прошли и њихова осећања у вези са тим, међутим то им не даје за право да приказују изврнуту и карикатуралну слику Вагнера и износе нетачности у вези његовог наводног утицаја на Хитлера и на нацисте. С тим у вези, реакција и линија одбране израелских љубитеља Вагнера је, по мени, потпуно погрешна. Они се, у своју одбрану, позивају на легалистичке, универзалне и апстрактне вредности као што су слобода говора и изражавања, одвајање личности уметника и уметничких дела али оне су ем сувише недокучиве обичном човеку ем нису пријемчиве људима који према Вагнеру имају предрасуде, ем се могу контрирати разним моралистичким аргументима.

Уместо тога, Вагнер-асоцијација у Израелу мора одузети моралне аргументе својим противницима и то тако што ће напасти и побити заблуде и урбане легенде о Вагнеру које су сервиране широкој популацији у Израелу као чињенице.

Велики део израелских Јевреја верује да је Вагнер био идеолошка инспирација Адолфу Хитлеру и нацистима и да их је иснпирисао да почине геноцид над њима. Ово није тачно.

Велики део израелских Јевреја верује да се сам Вагнер залагао за истребљење јеврејског народа. Ни ово није тачно.

Велики део израелских Јевреја верује да је Вагнер измислио термине „јеврејско питање“ и „коначно решење“. Ово је још једна нетачност.

Велики део израелских Јевреја верује да је Вагнер родоначелник тзв. расистичког антисемитизма у Немачкој. Потпуна неистина.

Велики део израелских Јевреја верује да је Вагнер свиран у логорима смрти док су људе водили у гасне коморе. Урбана легенда.

Ово су само неке о заблуда о Вагнеру које круже у јавности, а поред тога ту су и лудачке интерпретације његових музичких драма које у појединим ликовима виде антијеврејске метафоре које треба раскринкати. О некима од њих сам већ писао на овом блогу. А колике су размере заблуда о Вагнеру у Израелу говори и изјава већ поменутог диригента Ашера Фиша који је неке своје познанике питао у које доба је живео Вагнер и добио одговор „у време Хитлера“.

Јасно је да је ово битка која би се водила у крајње неравноправним условима и чији би учесници били изложени бројним увредама и етикетама али уколико израелски љубитељи Вагнера заиста желе да скину незваничну забрану извођења његових дела, ово је једини начин. Данијел Баренбоим је недавно својом изјавом указао на потребу да се Вагнер „ослободи повезаности са нацистима“, али на жалост, осим изношења неких површних, премда мало познатих, чињеница о Вагнеру није навео на који начин то треба урадити.

Вагнер асоцијација у Израелу мора ићи у детаље, међутим. У бици за истину о Вагнеру оно што им недостаје у бројности и медијској подршци лако могу да надокнаде историјским чињеницама које су у потпуности на њиховој страни и које констатују еминентни историчари који су се бавили Трећим Рајхом и/или Вагнером као што су Сол Фридлендер, Јоахим Фест, Јан Кершо, Фредерик Спотс, Брајан Маги, Дитер Боршмајер, Јакоб Кац и други. А ту су и неки од највећих музичких умова 20. века као што су Ото Клемперер, Бруно Валтер, Георг Солти и Арнолд Шенберг који су сви на својој кожи осетили нацистичке прогоне и који су сви до краја били обожаваоци Вагнерове музике.

Неформална забрана Вагнера се од стране естаблишмента у Израелу сматра симболичким актом отпора према нацистичкој идеологији. Да би се та неформална забрана превазишла мора се показати да тај акт заправо не симболизује ништа, а то је могуће једино разбијањем мита о повезаности Вагнера и Хитлера и нацизма. Нисам сигуран, на основу онога што сам прочитао, да оснивач Вагнер асоцијације у Израелу Џонатан Ливни схвата какав га задатак чека.

No comments: