2.7.12

Антифашизам у Срба: чињенице, кривотворења непријатеља и заблуде националних снага

Далеко од тога да сам љубитељ лика и дела Милорада Додика али његов говор на обележавању 70 година од битке на Козари је пун погодак и дао ми је шлагворт за чланак о једној теми којом сам желео да се бавим већ извесно време али су ме избори и све што је уследило омели.

Ево шта је рекао Додик:

Београд -- Председник РС Милорад Додик изјавио је на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да је српски народ поднео највеће жртве у борби против фашизма.


Он је истакао да данас има оних који желе да умање његову улогу у Другом светском рату.


На свечаној академији у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик је рекао да је на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у крајевима у којима су живели Срби, а не, како је навео, у Сарајеву.


"Срби су у огромној већини били припадници народноослободилачких јединица и највише је српски народ настрадао у Другом светском рату", рекао је Додик и указао да је чињеница да су, с друге стране, други народи бивше Југославије већином стали на страну окупатора.


Говорећи о жртвама које је поднео српски народ током битке на Козари, председник Републике Српске је подсетио да многа места на Козари, Поткозарју и Грмечу никада нису успела да достигну број становника који су имала пре Другог светског рата.


Он је упозорио да је потребно "спречити покушаје ревизије историје Другог светског рата у којима се настоји минимизирати улога српског народа", а, како је навео, повећати улога других у борби против фашизма.

"Јасеновац и Козара су најзначајнији симболи страдања српског народа фашизму и окупатору. На споменику на Козари исписана су имена жртава, а у највећем броју случајева то су српска имена", рекао је Додик и додао се стога Јасеновац и Козара не смеју заборавити.


Све тачно од речи до речи. Од 1990. Хрвати, муслимани и шиптари покушавају да се оперу од нацистичке прошлости и злочина над Србима које су починили. Како им није прошло отворено фалсификовање историје посегли су за много подмуклијом методом релативизације, чак и оправдавања сарадње са нацизмом и као најгоре од свега, изједначавање у негативном смислу српске улоге са њиховом.

За очекивати је било да у том прекрајању историје имају подршку ЕУ/НАТО естаблишмента као и „другосрбијанских“ издајника с обзиром да су се нашли на истом задатку. Оно што је неочекивано и крајње жалосно је да ревизија историјске улоге Срба у Другом светском рату о којој је говорио Додик има своје присталице и у делу националних и патриотских снага међу Србима.

Најштетнија у том смислу је тенденција да се историјски рехабилитују претече Бориса Тадића и Чедомира Јовановића, Милан Недић и Димитрије Љотић респективно. Из добре намере и у жељи да се осветле неки скривени делови прошлости, патроитски аутори и јавне личности оваквом иницијативом играју улогу „корисних идиота“ за Загреб и Сарајево и њихове западне спонзоре и дају им муницију за њихову пропаганду.

Условни рефлекс многих на ово моје изједначавање Тадића и Јовановића са једне и Недића и Љотића са друге стране ће бити оно чувено „не то није исто“, уз аргументе(уколико их уопште понуде) који су или нерелевантни(„Недић и Љотић су били православни Срби док су Тадић и Јовановић глобалисти“) или злокобно личе на реторику управо садашње квислиншке клике. Господо, јесте то исто и никаква количина вашег самозаваравања то неће променити! Ваши покушаји да се Недић и Љотић прикажу у позитивном светлу осим што су од користи хрватској, муслиманској и шиптарској пропаганди, дају историјско оправдање жутој квислиншкој клики и отварају пут сличним оправдавањима у будућности за њено деловање и ствара могућност појаве нових квислиншких групација у будућности.

Не може се у одређивању историјске улоге српског народа у Другом светском рату седети на две столице. Крајње је лицемерно стално истицати како је огромна већина партизана у Босни и Херцеговини и Хрватској(уз наравно Србију и Црну Гору) била српске националности, а затим кукати како су ти исти партизани „уништили српску грађанску класу и узорне српске домаћине“ (узгред, ако је пола од онога што је Арчибалд Рајс писао о тој „грађанској класи“ тачно, није нека велика штета што је она уништена). Други светски рат је, свиђало се то вама или не, дефинисан као борба човечанства против нацифашизма, а они који су своју судбину везали за ово друго нека трпе последице, физичке, правне и историјске. Како рече британски ваздухопловни маршал Сер Артур Харис, цитирајући Библију, „посејали су ветар, пожњели су олују“.

И још један аспект ове приче, нимало неважан: тенденција да се рехабилитују некадашњи Хитлерови савезници и помагачи најживља је у земљама које су се бориле на страни нациста што се спроводи кроз њихову редефиницију као „бораца против комунизма“ као и антиисторијског изједначавања одговорности Стаљиновог СССР са Хитлеровом Немачком за избијање Другог светског рата. Шта је заправо циљ таквих историјских фалсификата може се прочитати између редова из следећег текста амбасадора Русије у Београду Александра Конузина:

Prolaze godine, decenije, briše se sećanje, odlaze učesnici Drugog svetskog rata, nestaju posleratne tradicije. Skrnave se grobnice oslobodilaca od fašizma, uništavaju se spomenici, prećutkuje se ko je ratovao na strani fašista, pojavljuju se neonacistički pokreti... Štošta odlazi u zaborav: heroji, pobede, porazi, zajedničke operacije, zločini nacista i njihovih saveznika, zajedničko istorijsko nasleđe. Veterani su izloženi krivičnom gonjenju, ostrakizmu. I opet se povampiruje ono protiv čega su se borili milioni ljudi - fašizam. Čak i poznate javne ličnosti ne stide se da se predstavljaju kao nacisti, da ispoljavaju simpatije prema njihovim vođama. „Majn kampf" je ponovo na rafovima prodavnica. Fašizam mutira, poprima nove forme postojanja. Upravo zbog toga očuvanje antifašističkih tradicija, suprotstavljanje izobličavanju istorije rata i njegovih rezultata predstavlja danas jedan od najznačajnijih društvenih zadataka. On je direktno vezan za sadašnji život. Istorijski oportunizam izaziva iskušenje da se revidiraju događaji iz našeg doba, između ostalog i na Balkanu. Radi trenutne konjunkture, „političke svrsishodnosti", uskonacionalnih interesa. Na štetu istine, želje ljudi da nađu mir u duši i među narodima.


U današnjem svetu od principijelnog značaja je rezolucija koju je 19. decembra 2011. godine usvojila Generalna skupština UN i koja je naslovljena ovako: „Nedopustivost određenih oblika prakse koji doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti u vezi sa njima." Ruski nacrt rezolucije protiv heroizacije nacizma podržale su 134 države, 32 delegacije bile su uzdržane, a 21 je glasala protiv. Zemlje EU bile su uzdržane ili glasale protiv. Svoj stav su objasnile „evropskom solidarnošću". Čudno izgleda solidarnost koja krši principe UN i ide nauštrb antifašističkom temelju savremenih evropskih vrednosti.


Ако је превод текста ипак потребан, врло вам га радо дајем: циљ свега је да се Русији одузме легитимитет као жртви Хитлерове геноцидне агресије и самим тим делегитимизује њено деловање у садашњости као и њени савезници, садашњи и потенцијални. Парадоксално је да се људи из националних редова који су правилно оценили да су ЕУ и НАТО крвници срског народа, а Русија савезник налазе на истој страни као и ови први, а против ове друге чиме у свом крсташком походу за прошлост наносе директно и индиректно штету српском народу у садашњости и будућности.

А управо су та садашњост и будућност српског народа угрожени и то баш од оних у свету који би да редефинишу Други светски рат као неку врсту „борбе против тоталитаризма“. А у томе имају помоћ заблуделих личности наше националне сцене који тиме пружају таквим снагама контролу над нашом прошлошћу, а самим тим, како је Орвел написао, над нашом садашњошћу и будућношћу. Зарад тога, неопходно је одмах прекинути са иницијативама за рехабилитацију Недића и Љотића као и раскрстити са идеологијом љотићевштине као историјски компромитоване и њеним експонентима у национално-патриотском покрету код нас јер од њиховог истицања може бити само штете по српску националну ствар.

No comments: