3.8.12

Да не буде "џабе смо кречили"

У својој најновијој колумни у "Новом Стандарду" Жељко Цвијановић наводи неке од трагикомичних примера антидржавног деловања Бориса Тадића и људи око њега као и чињеницу да се оно наставља и након скидања ДС и сателита са власти. Цвијановићу више од самих активности бивших смета њихова безобзирност и недостатак елементарног стида:

Samo ovde čovek koji je obema radio na slamanju srpske ekonomije bez imalo stida i rizika da bude javno osuđen preti vladi, koja je došla na zgarište srpskih finansija, zato što hoće da smeni guvernera, koji je, godinama dok su naš Boža i njegova vlada trošili Srbiju kao pijani milioneri, uspešno krio da je ekononski stručnjak da bi progovorio tek kad mu je nova vlast zapretila smenom.

Samo u tom nasleđu antidržavlja predsednik Nezavisnog udruženja novinara, koje je pre tri godine podržalo najrepresivniji evropski medijski zakon, umesto da zauvek ućuti, poziva državu da se povuče iz medija. Teško je tu pozivati se i na logiku i na argumente, prema kojima u medijima ne postoji – slovom i brojem – nijedna uspešna medijska privatizacija, već groblje medija, novinara i ideja. Ne, on – pokvarenjak koji nalazi da je dobro da glumi glupaka – veruje da će njegove kolege živeti bolje ako, kako kaže, država samoukine svoj uticaj na medije iako oni iz dana u dan u privatizovanim medijima žive sve gore, iako su novine sve rđavije, i to upravo zbog onoga za šta se on zalaže. Ali, kome je do esnafa, treba isključiti državu, treba je ukinuti, treba svaki državotvorni napor prijaviti gde treba, bez stida, sa ponosom, jer se time čuva Borisovo nasleđe, jer se samo tako i posle njegovog odlaska mogu sačuvati pozicije ove govnjive društvene elite, koja rastače sopstvenu zemlju uverena da čini dobro delo.


Ništa od toga, naravno, nije počelo sa Tadićem, ali s njim je eksplodiralo, s njim je sve to postalo poželjan oblik društvenog ponašanja. Samo pored njega samouvereni poluinteligenti mogu da se dive svojoj pameti pozivajući Nikolića da bude De Gol, i to ni po čemu drugom već po tome što će od Kosova napraviti Alžir. Tek s Tadićem na čelu srpska elita izgubila je zadnje tragove svije nelagode i stida, onoga gde počinje svaki intelektualni i moralni napor.
Цвијановић затим указује како да се нова власт супротстави овој антидржавној клики:

I samo zato je važno neprestano svedočiti o tom nasleđu. Sve dok taj stid ne bude vraćen u srpski javni prostor, niko od nas neće imati pravo da Tadićevu vladavinu smatra završenom; sve dok ta priča o tome kako su vladali, šta su Srbiji odneli, šta su joj doneli i šta su joj ostavili ne bude ispričana do kraja, tadićevci će biti samo svet koji je otišao da svede međusobne račune i koji može da se vrati svakog časa. Tek kada ta priča bude ispričana, tek tada prezir prema sopstvenom narodu i rigidno antidržavlje prema Srbiji prestane da bude ulaznica za društveni uspeh i model poželjnog društvenog ponašanja, Srbija neće dotaći svoje dno.


Zato je, isto onoliko koliko je važno da Srbiji pruži malo hleba, jednako je važno da nova vlast otvori javni prostor u kome će se svedočiti o vladavini tadićevaca, pa makar ta vlast ćutala o tome, makar samo pustila da o tome govore oni koji žele da govore. Tek kad taj model političkog ponašanja, koji sam ovde pokušao da opišem, bude obeležen jednim opštenarodnim prezirom, tek tada će i srpska politička scena moći da se nada ozdravljenju. Tek tada će i ostale stranke moći da konkurišu na toj sceni boljim delom sebe, a ne gorim, isto onako kao što su naprednjaci, odgovarajući Čanku, rekli da za to što rade imaju „apsolutnu podršku svih relevantnih međunarodnih političkih faktora“, umesto da mu kažu jedino što su smeli da kažu – da za to imaju mandat građana.


I tu više ni velike priče, ni vremena, ni mesta za kompromise nema: ili će Srbija ubiti Tadićevo političko nasleđe antidržavlja ili će to nasleđe ubiti Srbiju.

Последња реченица мора да буде најважнији задатак наредне власти. Јер ништа неће вредети садашње рушење ДС-а и сателита уколико изопачени систем вредности који су наметнули остане не само доминантан већ и минимално прихватљив. За коју годину имаћемо поново жуте на власти, али овога пута у још горој варијанти, потпуно разуздане, пуштене са ланца, решене да доврше посао уништавања Србије и Срба који по њима није довољно добро обављен. Жути начин мишљења и понашања мора бити делегитимизован и проскрибован у очима јавности, а заједно са њим и организације које га пропагирају.

Неки иницијални кораци уливају наду као што су изјаве новог министра културе. Не треба, међутим, слушати шта власт прича већ гледати шта ради(а то важи и када изјави нешто за нас неприхватљиво) тако да ће тек на јесен моћи да се назру обриси евентуалних напора мењања друштвене свести у циљу искорењивања жутог корова из ње.

No comments: