11.9.12

Сами су се тамо ставили

Велика се прашина подигла око текста Драгана Коларевића "Време је за први српски културни устанак". Он можда и не би изазвао никакву реакцију, као што одмах после објављивања није, да аутор у међувремену није постао функционер министарства културе. Овако, дигло се кусо и репато из бившег режима и "културног естаблишмента" да себи припише улогу жртве и мете "новог/старог тоталитарног режима".

Као љубитељ Рихарда Вагнера ја сам први за то да се дневна политика, идеологија и политичке активности уметника одвоје од његовог или њеног уметничког дела. Уколико то не бисмо урадили човечанство би било лишено већег дела свог културног наслеђа и људско друштво би личило на "Фаренхајт 451" Реја Бредберија. Овај принцип раздвајања, међутим, важи само до извесна границе. А она се налази тамо где уметник почиње да у своја уметничка дела убацује своје политичко-идеолошке погледе, било отворено било алегорично. Господа са списка која се толико буне што их оцењују политички не само да се(част изузецима) нису трудила да своја политичка уверења одвоје од своје уметничке и културне делатности већ су потоње на најприземнији начин (зло)употребљавали да би нам не само приказали своје политичке афинитете већ и да би публику њима лупали по глави. И не само то, према неистомишљеницима су у наступу показивали управо оно за шта оптужују Драгана Коларевића: осионост, увредљив тон, ароганцију, комплекс више вредности и нетрпељивост. Ко сеје ветар, жање олују и креатори патентно политички пристрасних уметничких пројеката евроатлантистичке провенијенције као што су представа "Зоран Ђиниђић" или филм "Парада" као и скрајнути уметници који преко политичког ангажовања хоће да се врате у жижу јавности немају никакво право да се буне када их неко оцењује по политичким критеријумима. Нико данас филм "Јеврејин Зис" не оцењује по глуми, експозицији или кадрирању већ по идеологији за чији је рачун направљена, зашто онда да представа "Зоран Ђинђић" и учесници у истој буде подложна другачијим стандардима?

Охрабрујући знак у целој гунгули је да влада и министарство културе, за сада, не намеравају да попусте пред хистеричним захтевима за смену Коларевића. Уз наду да ће се са овом подршком наставити, потребно је ићи и даље и наставити не само са раскринкавањем нечасног деловања "културних посленика" са списка већ и са применом неких од идеја из текста господина Коларевића. У противном, много тога што нова власт можда жели да спроведе неће наћи на плодно тле. Ово не важи само за културу већ и за друге сфере живота. Штавише, промене у културном миљеу су предуслов да остале промене ухвате корена.

No comments: