14.9.12

Кристофер Стивенс - прождран од стране монструма у чијем је стварању учествовао

(У овој забелешци преносим текст Роберта Спенсера који је јуче објављен у FrontPage Magazine и који боље сумира тренутну ситуацију на Блиском Истоку него што бих то ја икада могао.)

Када је у априлу 2011 либијски устанак против Муамер Ел Гадафија почео да узима маха, амерички диполомата Кристофер Стивенс био је одлучан да оде на лице места али то није било лако. “Стигли смо 5. априла,” касније је причао. “Било је тешко стићи тамо. Није се могло ићи авионом. Стога смо узели један грчки теретни брод, истоварили опрему и успоставили канцеларију тамо” – односно у Бенгазију, центру устанка.


Бројне чињенице којие су указивале, насупрот медијском миту, да устаницима нису нимало на срцу демократија и Америка, су се већ појавиле у јавности. Лист Rolling Stone, за дивно чудо, је упозорио у свом броју од 21. марта те године да је “Америка пошла у рат да заштити либијску провинцију која је у прошлости била епицентар антиамеричког џихада.”

Та провинција је била Киренаика, а њен главни град Бенгази. Rolling Stone је приметио да је 2008, “анализа докумената Ал Каиде урађена у Вест Поинту показала да је 20 посто страних бораца у Ираку било из Либије и да је Либија дала дупло више бораца по глави становника од најближег пратиоца Саудијске Арабије.” Највећи број тих бораца који су углавном постајали бомбаши-самоубице долазио је упораво из Киренаике.

Стивенсово искуство у Бенгазију је било другачије или га присуство Ал Каидиних бораца у најмању руку није дотицало. Како је у децембру 2011 пренео званични магазин америчког Стејт департмента, “Стивенс је изјавио како су Либијци истиских захвални Сједињеним Државама за подршку њиховим слободарским тежњама, што су и показали својим пријемом наше делегације. Либијци си подигли британску, француску, катарску и америчку заставу на Тргу Слободе који се налази испред суднице у Бенгазију.”

Немогуће је поуздано утврдити да ли је  неки од Либијаца који је у Априлу 2011 исказивао толику захвалност Стивенсу био међу онима који су га брутално мучили и убили 11. септембра 2012 али то није искључено. Штагод да је у питању, Кристофер Стивенс је симбол америчке политике према глобалном џихаду као и онога шта ће се десити са самом Америком уколико се таква политика настави. Његова прича још је један показатељ како естаблишмент левица ствара монструме који после прождиру своје творце, као и бројне обичне људе.

 
Верованто најноторнији пример овакве праксе је издаја коју је починио Џими Картер према иранском шаху а у корист ајатолаха Хомеинија. Хомеини и његови имами су се захвалили Картеру тако што су окупирали америчку амбасаду и узели таоце које су држали све до дана инаугурације Роналда Регана. Картер је само себе могао да криви за свој пораз у новембру, јер да није било његове издаје шаха, Хомеини не би био на власти нити би у америчкој амбасади било талаца.

Картер никада није схватио да није могуће шармирати човека као што је Хомеини зато што је презир према немуслиманима само зато што су немуслимани био део његвоих најдубљих уверења. Никаква промена политке није могла да умањи ту мржњу и тај презир нити рат и подјармљивање које је из њих простицало.


Кристофер Стивенс и људи за које је радио одавно чине исту грешку и претпостављају да ће гестови добре воље донети реципрочне мере. Оно што се десило Стивенсу, међутим, показује како се на такве гестове заиста узвраћа.

Оно што се десило Стивенсу је микромодел онога што се дешава Америци у целини. Кристофер Ственс, након што је потпомогао либијске џихадисте, је мучен и убијен са њихове стране. Овим убиством лудило које се манифеастовало Обамином подршком “арапском пролећу” је огољено. Баш као што је Стивенс појурио у Либију да помогне људима који ће га на крају убити, тако су и САД појуриле да помогну побуњеницама у Египту и Сирији, као и Либији, инсталиравши тиме режиме који су далеко више антиамерички од претходних. Монструм пуштен са ланца у "арапском пролећу" је већ почео да прождире свог доброчинитеља.
 
Државна секретарка Хилари Клинтон је изјавила да ће Кристофер Стивенс “бити од стране многих нација упамћен као херој. Рескирао је свој живот да заустави тиранина, а затим га је жртвовао да би изградио нову и бољу Либију. Свету је потребно више Кристофера Стивенса.”
 
И свет ће их добити. Лењин никада није страховао да ће доћи до несташице капиталиста спремних да му продају конопац којим ће да их обеси. А данас, упркос овом бруталном убиству, нема несташице дипломата у Вашинтону спремних да покажу добру вољу и великодушност своје нације онима који ће им забити нож у леђа чим их окрену. Ако наша земља(Америка, прим. прев.) настави овим путем доживеће судбину Кристофера Стивенса.

Роберт Спенсер.

No comments: