14.9.12

„Лоенгрин“ – наивност, неповерење, неспособност да се разлучи злотвор од доброчинитеља

„Лоенгрин“ је често, не без разлога, био оспораван од стране стручњака за Вагнерову музику као стармодан, сентименталан и плитак. Чак и његови критичари, међутим, не поричу да је недостатак дубокоумне филозофске позадине у доброј мери надокнађен фантастичном музиком(о томе више у „Викенд Вагнер“ издању које следи сутра или прекосутра). Као такав је скоро идеалан за оне који се тек упознају са Вагнером.


Ипак, чак се и из релативно површне овоземаљске радње могу извући опште поуке о поремећеном стању људског духа и до чега оно може да доведе. Витез Лоенгрин спасава Елзу од Брабанта од неоснованих оптужби Фридриха од Телрамунда и његове жене Ортруде да је убила свог млађег брата Готфрида тако што у борби побеђује Фридриха и жени Елзу уз услов да га она никада не пита за име и порекло на шта ова пристаје. Да би се Фридрих и Ортруда осветили, ова прва глуми покајницу и наивна Елза је прима у кућу не знајући да Ортруда заправо жели да прикаже како је Лоенгрин победио уз помоћ магије. На дан венчања Елзе и Лоенгрина Ортруда и Фридрих разоткривају своје намере. И поред тога што су по други пут показали своју малеволентност према њој, успели су да у Елзу усаде црв сумње. Неповерење и страх су савладали основну логику и нагон за самоодржање код несрећне принцезе и она запита Лоенгрина забрањено питање о његовом имену и пореклу, што је резултирало у томе да Лоенгрин буде присиљен да напусти Елзу и Брабант. Елза од туге за изгубљеном љубави на крају опере умире.

Као што је већ речено, Елзу је пре туге за мужем, убила безразложна сумња коју су у њу усадили њени доказани непријатељи. Сличан метод се примењује сада над Србијом као земљом од стране медијских реликата некадашњег режима. Жутолитичари су напрасно почели да брину о цени и условима кредита које бисмо требали да добијемо од Русије, а док су слични аранжмани долазили са друге стране на упозорења о њиховој неповољности одговарали су са презиром. Истина је да су руски мотиви мало сложенији од оних чистих које је имао Лоенгрин али чињеница је да нас на наводне скривене намере баш као и Елзу од Брабанта упозоравају они који нам доказано не мисле добро.

Пре 12 година смо починили елзину грешку, то не сме да се догоди други пут. Ово тим пре, што је наш Лоенгрин, за разлику од Вагнеровог, био спреман да се врати. Али чак ни он неће бесконачно хтети да чека да му дамо пуно поверење.

No comments: