20.9.12

Још мало нешто о Вагнеру и "Лоенгрину"

Један дечак је једног дана гледао Вагнерову оперу "Лоенгрин". Прича, музика, певање, све је то имало опчињавајући утицај на њега и његову личност и постао је страствени љубитељ Вагнерове музике и поштовалац његовог генија. Та страст је трајала до краја његовог живота.

Када је преузео власт у својој земљи, постао је главни покровитељ Вагнера, учинивши га безмало званичним државним  композитором.

Већ погађате на кога мислим. Убеђени сте да причам о њему.

Е па грешите!

Зато што биографија особе о којој причам даље иде овако: као владар установио легалну грађанску и верску равноправност у својо земљи. Ово се најбоље види на примеру јеврејске популације чију је законску равноправност успоставио одмах по доласку на власт и касније присуствовао посвећивању синагога у Минхену и Фирту.

Контраст у односу на њега тешко да може да буде већи.

Особа о којој говорим је баварски краљ Лудвиг Други, Вагнеров савременик и касније његов мецена, човек без кога, може се слободно написати, данас не би постојали ни "Прстен Нибелунга" ни "Парсифал" ни Бајројт.

У вези са "Парсифалом", када је чуо да је Вагнер као диригента на премијери одабрао Јеврејина Хермана Левија, Лудвиг је послао композитору писмо у којем је између осталог написао:

Веома ми је мило да чујем, драги пријатељу, да сте одлучили да не правите разлику између Јевреја и хришћана око тога ко ће извести ваше дело. На крају крајева, људи су, без обзира на верске разлике, браћа.

А звали су га "луди краљ Лудвиг"!

Толико о томе да Вагнерова музика у људима изазива  шовинизам и мржњу.

No comments: