26.9.12

Кад сујета убије интегритет

Димитрије Војинов је до пре неколико дана важио као новинар који, ако већ није увек био тачан у својим чланцима или анализама, бар је имао колико-толико интегритета и интелектуалног поштења. На жалост, то позитивне репутације што је имао је уништио. А све због тога што није био кадар да призна да је погрешио.

Све је почело његовим текстом "Мајке и маћехе" објављеном у "Политици" у којем је Војинов написао следеће:

Pre nekog vremena, u Americi je snažno odjeknula priča o aferi koju je imala jedna interesna grupa političkih analitičara okupljena oko izvesnih firmi i fondacija čiji su članovi dobili poslove da predaju o globalnoj politici na američkim vojnim školama. Ispostavilo se da su studentima govorili o tome kako je rat između civilizacija neizbežan, kako će hrišćani morati da ustanu protiv muslimana i kako će u tom ratu neumitno morati da se krši ratno pravo, da će masakri poput Hirošime ili Drezdena biti nužni i da se islam mora saseći u korenu sa sve rušenjem Meke. Kada su neke informacije o ovim predavanjima stigle u javnost, reagovao je sam vrh američke države i većina ovih predavača je sklonjena iz nastave.
Ovu priču je naročito začinio detalj da je kao gost-predavač sa njima sarađivao i Srbin Srđa Trifković, načinivši zanimljivu koaliciju srpske desnice i američkih neokonzervativaca koja, imajući u vidu nedavna iskustva, deluje sasvim prirodno. 
Срђа Трифковић је одмах послао одговор у којем је најавио да ће тужити Војинова и "Политику" за клевету. Као одговор на то Војинов је послао одговор у којем пише, између осталог, следеће:

Спорна реченица на коју је господин Трифковић реаговао гласи: „Ову причу је нарочито зачинио детаљ да је као гост-предавач са њима сарађивао и Србин Срђа Трифковић, начинивши занимљиву коалицију српске деснице и америчких неоконзервативаца која, имајући у виду недавна искуства, делује сасвим природно.“
Молио бих да по страни оставимо оно што је моје лично тумачење његових активности и да се осврнемо на оно што су чињенице. Наиме, у овој реченици се износе две чињенице – да је Срђа Трифковић Србин и да је сарађивао као гост предавач. Пошто се господин Трифковић не буни око тога да је Србин, већ око тога да је сарађивао као гост-предавач, ту чињеницу износим на основу чланка из магазина Wired који је 10. маја ове године објавио чланак Ное Шахтмана и Спенсера Акермана под насловом US Military Taught Officers: Use ’Hiroshima’ Tactics for ’Total War’ on Islam.
У овом тексту који је доступан и на интернету, Шахтман и Акерман кажу да се међу материјалима за студенте налазило и (наводим у властитом преводу) – „видео предавање Срђе Трифковића (у чланку потписаног као Serge Trifkovic), бившег професора који се појављивао као сведок одбране у процесима против босанских Срба оптужених за ратне злочине укључујући и геноцид на Муслиманима.“
Упркос томе што је име господина Трифковића погрешно транскрибовано, идентификовао сам да је реч о њему јер је у марту 2003. и септембру 2008. године сведочио у Хагу. Исто тако, пошто у тексту који потписују Шахтман и Акерман није наведено коме је одржано предавање, сматрао сам да је тај видео запис био намењен студентима ове америчке војне школе.

Одговор је заправо гори него оригинални чланак. Заиста је запањујућа безобзирност Димитрија Војинова са којом "сарадњу" Срђе Трифковића са предавачима о којима говори третира као чињеницу, иако сам признаје да не зна да ли је поменуто "видео предавање"  било упућено студентима академије у којој су предавали или је само коришћено као материјал. Оваквим назови одговором Војинов отежава додатно своју позицију и са легалне и са интелектуалне тачке гледишта јер показује да спорни део чланка није написан грешком већ са злом намером и без и трунке интелектуалног поштења.

Димитрије Војинов ако жели да поново изгради своју уништену репутацију ће морати да скупи храброст и призна да се огрешио о Срђу Трифковића. Ту нема места никаквом пилатовском прању руку преко пребацивања одгворности на друге. Хоћемо ли у земљи где је сујета постала ендемска болест видети и то чудо?

1 comment:

Gray Falcon said...

Зар Војнов није филмски критичар (и ко-сценариста оне одвратне пропаганде "Шишање")? Мени се чини да је он свој интегритет продао већ одавно...