10.10.12

Цртице за скицу Србије у којој жути нису на власти(плус укратко о примени једног критеријума)

Ево неких изјава функционера власти у Србији датих претходних дана:

„U Srebrenici se nije desio genocid. Reč je o pojedinačnoj krivici pripadnika srpskog naroda. Srpski parlament je osudio ovaj zločin, ali nije kazao da je reč o genocidu. Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja“  - Томислав Николић, у интервјуу за италијанске новине Коријере дела Сера
„Ukoliko je neophodno odricanje od Kosova, onda je prihvatljivije da zaboravimo Evropu... Naš cilj od 2000. je EU. Završeni su reformski procesi naše ekonomije, pravnog sistema, tajne službe, javnog sektora. Sada se postavlja uslov priznanja Kosova. Nije pitanje da li mi želimo Evropu. Pravo pitanje je da li ona želi nas. To njih pitajte“ - Томислав Николић, idem
Predsednik Srbije je, kako prenosi Korijere, dodao da smatra i da su haški optuženici Mladić i Karadžić nevini i da se takvim mora smatrati dok sud ne utvrdi suprotno.
14.15 - Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да би захтев да Србија поштује територијални интегритет Косова, који се налази у документу Стратегија проширења и главни изазови, могао да води ка затварању дијалога Београда и Приштине. (РТС)

Не, нисам одједном полудео и постао присталица напредњака. Желим само да поставим нека питања. Као што је оно о томе када сте током жуте власти могли да чујете сличне изјаве, поготово ону о томе како су Караџић и Младић невини док се не докаже супротно, нешто што је темељ иоле цивилизованог правног система, а што је у жутој Србији спуштено на ниво табуа(као и у ЕУ уосталом). 

Погрешно је рећи да речи не вреде ништа. Овде се ради о изјавама људи на положају и као такве оне су аутоматски део јавног дискурса и постају ако не званичне, а онда бар друштвено прихватљиве опције. Као такве, оне су у најмању руку отворене за јавну дебату чиме њени поборници постају део јавне сцене са које су манипулацијама и пропагандом до сада биле склоњене. Да не причамо о томе да  затварање дијалога са Приштином, које хипотетички најављује Дачић, у оваквој политичкој реалности имплицитно означава одустајање од ЕУ, нешто што је до пре пар месеци звучало незамисливо.

Рећи ћете, наравно, да дела говоре више од речи, и у мени нећете наћи особу која ће томе да противречи, напротив. Тај критеријум, међутим, важи за све што је изговорено, али баш све. И ту са жаљењем морам да приметим да је недоследност као једна ендемска бољка јавности у Србији узела поново маха. Националне организације, наиме, са скепсом дочекују патриотске изјаве владајућих функционера док оне "проевропске" узима здраво за готово. Зар не важи и за "проевропску" компоненту да дела говоре више од речи? Зар се и однос према ЕУ, САД, НАТО не оцењује по делима, а не изјавама? Синтагма "не слушајмо шта причају, гледајмо шта раде" важи у свим правцима, не само онда када то одговара нечијем политичком интересу. 

Када већ говорим о политичком интересу, изјаве Николића и Дачића, све и да су потпуно неискрене, опет јесу или се могу окренути у правцу интереса националних покрета и снага, управо из разлога из које сам поменуо у једном од претходних пасуса. Уместо што се на те изјаве реагује индиферентно или чак презриво, треба их искористити и то на два начина. Један је да се убаци у центар јавности наводећи да су позицију коју су, макар на речима, заузели председник Републике и премијер ви имали много раније и успут убацујући чињенице о ЕУ коју национални активисти већ одавно знају али које су широј јавности углавном непознате.

Други начин је да се преко тих изјава врши притисак на власт и да се она усмери у правцу који се жели. Народна пословица каже да се волови држе за рогове, а човек за реч. У нашим политичким условима то изгледа као узалудан посао, али није то у потпуности тако. Колега блогер Сиви Соко је више пута написао како за Србију има наде док год се власт више буде бојала народа него Брисела. Један од плаката против тзв. "параде поноса" је позвао власт у Србији да слуша народ, а не Брисел. Чињеница да је власт параду забранила указује да више слушају или се више боје, како год вам више одговара, народа. Стога горе цитиране изјаве треба користити ако ни због чега другог, а онда да повећа код властодржаца страх од народа. 

1 comment:

Anonymous said...

Ух, признајем да делим део Ваших дилема, али...
За почетак, Српски парламент је осудио злочин у Сребреници на начин на који је то утврдио МСП. Дакле, као геноцид.

Станимир Трифуновић
http://pletenijesloves.wordpress.com/2012/10/05/%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B0/