14.12.12

Осамнеаести бример Александра Вучића

Наслов је игра речи на један од есеја Карла Маркса "Осамнаести бример Луја Наполеона Бонапарте" који садржи једну од његових најцитиранијих реченица(а која је парафраза Хегела) да се историја одиграва два пута "први пут као трагедија, а други пут као фарса".

Код нас, међутим, веома често и оригинални догађај буде фарса што је једини термин адекватан да би описао својевремену хајку на Богољуба Карића и уништење његове империје. Као и данашње хапшење Мишковића, и ондашње бекство Карића је служило за скретање пажње јавности. За наводне Карићеве малверзације није одговарао нико, а данас су он и неки од његових тадашњих прогонитеља партнери у власти. 

Разлика је, међутим, у догађајима које треба заташкати, а који су овога пута много злокобнији од оних који су се желели прикрити прогоном Карића. Овога пута није у питању заштита тајкуна блиских власти и уништење њихове конкуренције, већ уништење темеља државе и народног бића.

Мишковић је савршен жртвени јарац помоћу којег власт може да дође до преко потребних политичких поена. Годинама уназад он је постао својим понашањем симбол свега што не ваља, како у економији тако и у друштву уопште: бахато богаћење док огромна већина сиромаши, монополска позиција и њено максимално искориштавање, осион однос према подређенима, слабо плаћен рад који је често трајао преко сваке разумне мере... Све је то у обичним људима створило потпуно оправдану омразу према Мишковићу, његовој породици и његовој компанији и као резултат тога велики број људи данас не може да сакрије задовољство што је "Мишко" коначно долијао.

За то време "пузајуће" признање тзв. "Косова" које је бвши режим отпочео је стало на ноге и сада под новима почиње да корача сигурним корацима, а обећања и гранције које је пружила назови влада Србије Србима на Косову и Моетохији нису ни обећала ни гарантовала ништа, баш као и она која су тој влади стигла из Брисела.  Уз све парадоксе који су се претходних година дешавали у Србији, прети нам поврх свега и тај да се поменута хегелијанско-марксистичка максима потпуно обрне и да нам се прво деси фарса, па онда трагедија.

А да не буде тако, отпор мора почети одмах, и то тако што се не сме дозволити да властодршци основно питање убаце у позадину јавног дискурса. Стога пишите, галамите, протестујте, штагод, јер ову подвалу могу само "испод жита" да извуку. 

No comments: