17.12.12

Губитак људскости

Сви су већ чули за ужасан масакр деце у градићу Њупорту у америчкој држави Конетикат. Као оца вест ме је погодила и нисам могао да не саосећам са децом и њиховим родитељима.  

Оно што ме је, међутим, растужило и прилично разочарало су реакције неких људи у Србији на ову вест. На форумима и друштвеним мрежама код значајног броја људи провејава равнодушност, релативизам или чак и злурадост. "Они нису жалили за нашом децом 1999. и не жале данас за децом у Ираку и Либији", "То им се враћа заратове које воде по свету", "Тако је то када се створи болесно друштво, што сејеш то и жањеш". 

Последње две реакције још и имају колико-толико рационалан основ. Ја сам апсолутно за то да се истраже друштвено-политички фактори који су потенцијално довели до овакво трагичног догађаја, али циљ тог и таквог размишљања и истраживања није да се сам злочин релативизује већ да се у будућности нешто тако спречи.

Што се прве реакције тиче, она на први поглед изгледа разумљива или чак прихватљива са тачке гледишта некога ко је директно пропатио од америчке политике. Уколико се, међутим, у
човек дуби у логичку и филозофску основу таквог размишљања може лако да види да је оно са више страна проблематично. Чак и да поуздано знамо да су родитељи те деце имали негативан став према српском народу током деведесетих и да су подржали агресивни рат који је Клинтон повео против нас, због чега деца рођена после тога треба да плате цену тог злочина? И да ли то што се просечан Американац можда није саосећао са нашом убијеном децом оправдава или чак  пружа једну својеврсну индулгенцију за недостатак елементарног људског саосећања код нас? Зар то не би била потпуна и коначна победа непријатеља, већа од било каквог територијалног добитка на наш рачун, да нас претвори у оно што је он сам и тиме добије потврду за све лажи које је о нама изрекао?  

Последњу проповед пастора Грисендорфа су дежурни антисрби нападали као фалсификат. Не желим да верујем да су били у праву и да је сваки остатак тог духа у нама убијен.    


2 comments:

Gray Falcon said...

Чак и убицама деце проради савест.

Циљ Непријатеља није само да нас физички уништи, већ да нас натера да сами себе порекнемо, да се одрекнемо идентитета, вере, традиције, историје, и на крају саме човечности. Тек када сами себи одузмемо сваку шансу за спасење, они ће победити. Можемо и морамо томе да се супротставимо, ако хоћемо да опстанемо.

Anonymous said...

Iako mi je familija bila bombardovana, kao pripadnik Srpskog naroda ostavio sam donaciju za decu!!!
Neka im je vecni mir!!!
http://www.youtube.com/watch?v=FXDfPCddljc&playnext=1&list=PLHNTOYQXNQDURVNTKWEYKN0DXO438BZ4Z