3.2.12

Не, није грешка

Доста прашине је подигао дуел Милорада Додика и вође једне од антисрпских партија у Србији(намерно му не помињем име). Многи су мишљења да је Додик погрешио што је са дотичним сишао у канализацију. Ја не бих могао да се сложим са тим јер је овај дуел попут снега који док ово пишем завејава Србију показао трагове многих зверки.

Пре свега, по ко зна који пут огољена је беда владе Србије којој, делом зато што су им финансијери исти као дотичној организацији, делом зато што очекују од њих помоћ у опстанку на власти, ни на крај памети није пало да реагује на монструозне изјаве поменуте особе. Ово је тим горе што је Србија један од гараната споразума у Дејтону. Уједно је Додик неким својим изјавама, намерно или не, показао какав је од почетка однос актуелне власти у Србији био према Републици Српској и да су сва јавна заклињања режима била представа.

Слично се може рећи и за наводну "најјачу опозициону странку" која, као и обично, заузима став да нема став о неком питању већ у помоћ призива најновију анкету. Па кад им стигне, ваљда ће нас удостојити неке изјаве.

Треће, изјаве поменутог лидера су путоказ за однос према њему и његовој странци. Јасно је да поменути нису и не могу бити легитимни учесници политичког дискурса већ да су део завере са циљем поробљавања и политичке индоктринације српског народа и ка према њима као таквима националне организације треба да оформе санитарни кордон. Никакви политички контакти се не требају са њима одржавати, ни службени ни неформални, а приватне свести на минимум.

И коначно, што је за Србе најкорисније од свега, Додик је изјавом да никада неће признати да се у Сребреници десио геноцид убацио борбу за истину о Сребреници у главни јавни и политички дискурс и тиме себи утабао пут ка даљем политичком деловању са којег повратка скоро и да нема. Само због тога је, по мени, било вредно изаћи на овај дуел и чак и да није однео убедљиву победу би његово због те изјаве се његово учешће треба сматрати успешним.