29.5.12

Баренбоим диригује Вагнера - моја оцена

Ево, након 4 месеца сам преслушао новогодишњи поклон који сам себи купио и могу да дам своју оцену и виђење.

Прво да кажем да је "Парсифал" преузео место мог омиљеног Вагнеровог дела од "Нирнбершких мајстора-певача". Вагнер је ову музичку драму замислио као "представу за освећење бине" и она заиста у појединим тренуцима представља једно посебно духовно искуство и дотиче најдубља осећања. Ово се постиже и самом музиком и либретом, често истовремено.

Друго, Данијел Баренбоим је најбољи диригент Вагнера данашњице и мада по мени Георг Солти и даље држи титулу најбољег свих времена Баренбоим спада међу првих 5 сасвим сигурно. Оно што га истиче је то што се труди да даје мало бржи темпо, онако како је сам Вагнер волео. Увертире, прелудијуми и прелази су одрађени скоро савршено, а оркестар ниједног тренутка ни у једној од драма не гуши певаче и остварује изванредан склад између музике, радње и либрета.

Све продукције су музички изванредне али неке бих, уз већ поменути "Парсифал" истакао посебно.

"Мајстори-певачи" су у продукцији Бајројта из 1999 која је у међувремену постала класик, потпуно заслужено. Баренбоим дочарава атмосферу која влада на сцени у потпуности и просто тера слушаоца да у својој глави замишља улице средњевековног Нирнберга и обућарску радњу Ханса Закса. "Валкира" је музички најбогатија драма из циклуса "Прстен Нибелунга", а ја давно нисам слушао бољи прелудијум за трећи чин, "Кас Валкира" него што је то био у овој продукцији. "Тристан и Изолда" се издваја по изванредном тандему Зигфрид Јерусалем-Валтрауд Мајер(који се јавља и у "Парсифалу"). И коначно, прелудијум за "Рајнско злато" под Баренбоимовом палицом показује сав Вагнеров гениј.

Све у свему, одлично потрошен новац и нешто што ће остати у мојој породици генерацијама.

24.5.12

Први позитиван резултат избора Томислава Николића

Видите ли ових дана како су се растрчали медијски посленици данашње Србије да спасавају оно што се спасти може од жуте власти? Утркују се ко ће пре да уздигне Бориса Тадића на премијерско место и тиме изиграју вољу бирача.

Е ако се неко запита шта је позитивно својом победом учинио Томислав Николић можете слободно рећи да је тиме, ненамерно додуше, раскринкао читаву медијску сцену Србије. Неки од нас су знали одраније да су тзв. "аналитичари", "коментатори" и председници "фондација за истраживање руда и губљење времена" најобичнији преваранти плаћени преко апанажа Брисела и Вашингтона чије активности имају циљ да под плаштом наводне независности агитују за евроунијатску клику. Сада је то постаје видљиво свакоме ко у глави има двоцифрени број можданих ћелија. Разоткрили су се и повратка им нема.

Читава конструкција евроунијатске власти почивала је на илузији да је медијска елита другачија од оне за време Милошевића. Сада, захваљујући њиховој паници и неспособности да сакрију своја права осећања видимо да је Србија у много горем медијском мраку него деведесетих. Даљи задатак је да се тим и таквим "аналитичарима" додатно одузима кредибилитет све док од њега апсолутно ништа не остане.

Са коначним падом евроунијатске власти пашће и они! А највећа иронија је да су себи сами предодредили ту судбину.

Имали сте, сад немате

Стара јеврејска клетва каже "Дабогда имао па немао". А савремена мудрост да човек схвати шта је имао тек када то изгуби.

Е па гледајући садашње покушаје из земље и иностранства да се изврда "НЕ" речено Борису Тадићу и његовој политици и он свеједно устоличи на власт, јесте ли схватили шта сте имали 90-тих? Ако нисте, ево нацртаћу вам: имали сте избор на изборима. А ви сте то проћердали тако што сте 2000. године изабрали да избор на изборима више немате. Владу вам не састављају партије из парламента већ стране амбасаде. Не верујете? Питајте министра полиције! Он је најобавештенији ту, а и у политичкој позицији да вам поручи оно што вам поручујем ја.

И даље не верујете? Дачић је најобичнија љига и његова реч не вреди пишљива боба? Па нисте сасвим у криву и зато вам дајем изјаву једне познате и популарне личности:

Ne čini li vam se da je Srbija danas srećnije društvo nego u vreme „mračnih“ devedesetih?

- Pokušavam da ne zaboravim redove za hleb, prazne samoposluge, plate od pet maraka... Ali čini mi se da sam tada lakše živeo! Mislim da su se ljudi više smejali, da su bolje živeli, lagodnije... Najviše me brine što u ovom tunelu ne vidim svetlu tačku. Vidimo svi gde su nas doveli ovi što smo ih podržavali i koji su na vlast došli zahvaljujući nama...
Нешто слично је изјавио Вилијам Шајрер поредећи Немачку пре и после Хитлера.

И докле ће то тако? Па док не кажете као Павле Вујисић у "Повратку Отписаних":"Хоћемо ли ми да прекинемо ову зајебанцију?" Што значи да престанете да прихватате улогу статиста у комеНдији званој "избори у Србији", поцепате сценарио и преузмете главну ролу која вам припада.

21.5.12

Добра и лоша вест

Добра вест је да је отишао Тадић.

Лоша вест је да је дошао Николић.

Пре него што напишем кратку анализу другог круга председничких избора једно признање: оставио сам, упркос свему, малу могућност, око једног промила, да ипак изађем на други круг и гласам за Николића и то само уколико жути успеју да ме добрано изнервирају пред изборе. Е па успели су! Запушио сам нос и...Не могу да кажем да се поносим тиме, али једноставно сам некако морао да искалим бес!

Што се анализе тиче, изгледала би отприлике овако: Николићу је победу донео неизлазак гласача СПС-а. Дачић је тиме хтео жутима да поручи да су нико и ништа без њега и успео је максимално у томе. Сада може да тражи безмало шта год жели од било кога.


Многи су синоћ изразили страх да може да се оствари визија о двопартијском систему сличном оном у Америци, где практично избора нема, али мислим да нема разлога за то. Док год су Косово и Метохија и ЕУ питања, дотле ће бити велики резервоар гласова за истински националистичке партије/партију. И ова ситуација се може искористити добро, ако смо паметни. У једном су они који су аргументовали да треба гласати за Николића у другом кругу били у праву: сада када је на власти, неће више моћи да се претвара и биће лакше га приказати као превару. Уосталом, није џабе наш народ говорио да треба дати неком власт да се види какав је стварно. У том смислу, најбоље би било када би се заиста десио сценарио који многи жути "аналитичари" призивају, а то је влада ДС-СНС, да маске падну одмах.И да почистимо све евроунијатске и НАТО партије једним ударцем.

Исти ти су гворили да само Николићевом победом можемо доћи до нових избора и тиме до нове шансе да исправимо пропуштено. Могу само да кажем: дај Боже да сте у праву!

Иначе, имао сам још један разлог зашто сам изашао на изборе. Наиме, на мом бирачком месту су се понављали избори за скупштину града Београда и изашао сам да би ЛДП одржао испод цензуса и у томе сам успео. За разлику од гласа на председничким изборима, на овај сам и те како поносан, поготово када данас видим какав је шљам требао да уђе у скупштину града. Овим ЛДП није прешао цензус на локалу ни у једном већем граду у Србији и то је уз пад Тадића једина добра вест ових избора. Са друге стране ушао је у Скупштину Србије. Треба ли бољи доказ да на Ђурђевдан нису била чиста посла?

И шта сад? Све говори да ће Николић наставити да следи Тадићев пут. Али опет, све је говорило да ће Тадић лако победити у другом кругу. Влада, чији је састав био готова ствар пре две недеље, је сада на дугом штапу и све опције су отворене, а већ сам рекао која би била најповољнија. А њу већ призивају којекакви "аналитичари", "коментатори" и "експерти".

Кад смо већ код ових последњих, када сам видео њихове фаце синоћ на разним телевизијама, поготово Соњу Лихт како гута кнедлу за кнедлом, скоро да сам помислио да је због тога било вредно гласати за Томислава Николића.

У сваком случају, као што рече једна патриотска организација: није готово, тек почиње.

17.5.12

Не разумем

Гледали смо његове активности претходне 4 године. Видели смо га како разбија сопствену странку након што је безуспешно покушао да јој разводни политику и ставове. Видели смо како оснива нову чија је главна карактеристика да нема јасан став ни о чему. Видели смо да није способан да иде до краја у својим активностима и да по обичају стане када треба да се крене најжешће. Видели смо да му је омиљена тактика шибицарење, калкулисање и седење на две столице. И, што је најбитније, видели смо како му се реторика не разликује од оних на власти. И поред тога, бомбардовани смо агитацијом да се за њега гласа као за "мање зло", уз подмукле и нескривене сугестије да се негласањем за њега гласа за Тадића.

Ја сам први поборник става да је идеалан кандидат једино човек који се види када се погледа у огледало. Али у овом случају није у питању кандидат који није савршен већ онај који нема ни најелементарније квалитете да буде изабран ни најосновније принципе у својим политичким ставовима и деловању. И зашто сада да ми гласачи погазимо своје? Зато што Николић није Тадић? Није ни Чеда па ми на памет не пада да му дам глас. Да "жути" немају власт на свим нивоима? А шта добијамо тиме што ће Николић задобити нешто мало ингеренција које му по Уставу припадају? Хоће ли имати петљу да их искористи на прави начин? Сви преседани говоре да неће.

Све аргументе које сам видео у прилог гласању за Николића у другом кругу председничких избора се укратко своде или на емоције или на наду, хватање за сламку. Тако су многи гласали 2000, искључивши мозак и предајући се фантазијама. А када се оне нису оствариле...Па видимо какво је духовно стање данас.

11.5.12

Мој додатак на тему "шта после крађе"

Текст Остоје Симетића се већ увелико проширио интернетом и углавном осликава моје расположење. Само бих додао неке своје предлоге:

1) Одустајање од другог круга председничких избора. Уколико је СНС искрен у својим, колико год биле накнадне, тврдњама да су покрадени одустаће од другог круга и позвати на бојкот. У противном, ово што сада раде је чисти трик ради прикупљања гласова и, још горе, саучесништво у крађи.

2) Бојкот конституисања скупштине. Скупштина може да се конституише само ако јој присуствује две трећине посланика. Да би се спречило њено конституисање довољно је да 84 посланика не дође, СНС и ДСС имају 94 посланика. Једини излаз из такве ситуације су нови избори.

У сваком случају, наредни дани ће рашчистити политичку сцену у Србији.

8.5.12

Србија - трула изборна јединица

Управо тако, а термин није мој изум већ је превод енглеског термина "rotten borough" који је означавао изборну јединицу у којој се део или чак већина бирачког тела могао поткупити да гласа за ову или ону опцију(Мислите да смо ми измислили ту праксу? Ха-ха!). Термин је можда познат из култне серије "Црна Гуја", а онима који су је гледали поручујем да Роуен Аткинсон уопште није много карикирао, напротив.  Након 12 година економског, културног и моралног уништавања Србија је постала једна велика трула изборна јединица.

Не мислим, наравно, да је бирачко тело у буквалном смислу потплаћено(мада је, чујем, и тога и те како било) али на један посредан начин свакако јесте. А то је остварено преко сада већ по злу чувеног система "страначког запошљавања" у јавним предузећима и државним иснтитуцијама. Владајућа клика је запослила довољно рођака, пријатеља и кумова и чланова им фамилија на уносна радна места у државним и јавним предузећима да увек могу да превагну на њихову политичку страну јер им живот у буквалном смислу те речи зависи од тога ко ће бити на власти. О тражењу неког другог посла нема ни говора, делимично због кризе, али већим делом због смишљеног стварања таквих економских услова да је осамостаљивање појединца у виду сопствене иницијативе фактички онемогућено. Ако се овоме дода чињеница да многа приватна предузећа зависе од послова са горепоменутим институцијама, од којих су нека те послове добили на сумњив начин, ето како учинити да велики део бирача на изборима заправо и нема избора.

Наравно, то ипак није већина гласача. Остатак се добија комбинацијом разних фактора. Неки људи једноставно не умеју да размишљају на кохерентан начин па сами себи у стомак скачу једно говорећи на речима, а друго у пракси. Други кукумавче како не виде алтернативу ЕУ, као да мора осим Србије нешто да постоји, нека наднационална структура где се мора ићи. Лудака и клиничких случајева који ће се примити на сваку тренди идеју ће увек бити. И коначно, цинизам и апатија. Људи су овде толико пута преварени и до те мере потрошили свој идеализам да им више не пада на памет да изађу на изборе и почели су да мисле сами о себи. А таквих је све више. Уосталом изашло је мање од 60% на изборе.


У свему овоме има и неких светлих тонова. Један од њих, поред релативно малог одзива бирача(што је ипак показатељ незадовољства али на погрешан начин артикулисаног) је и неуобичајено велики број неважећих листића који скоро да су прешли цензус. Што значи да простора за маневар и даље има. Али чак и ако би се ту направио продор потребно је разбити или макар ослабити системску спрегу. Како то променити и изборити се са катастрофалним менталитетом који је заокупио велики број народа?

Мислим да ће тек фактори на које наше странке немају утицај или га имају минимално донети прелом у глави . Пре свега банкрот државе која више неће моћи да исплаћује плате и пензије и/или евроунијатски "Götterdämmerung"(којег, игром случаја, слушам баш ових дана). Тешко да ишта друго може да покрене ту жабокречину.

4.5.12

Шта урадити на Ђурђевдан?

Намерно сам оставио ову забелешку за дан почетка тзв. изборне тишине зато што мислим да је она у доба интернета, мобилних телефона и ајпода потпуно превазиђена институција. Али ваљда људима прија пауза од политичких емисија...

Но да се вратимо одгвовору на питање из наслова. Нећу вам сугреисати странке за које да гласате. Рећи ћу вам само ово: не читајте анкете, не слушајте бајке о отимању и расипању гласова на тзв. мале странке, гласајте за оне који су вам идејно и идеолошки наближи. Тако ћете увек моћи, чак и ако погрешите у избору и испостави се да они за које сте гласали нису били ти за које су се представљали, да задржите могућност да се погледате у огледало а да не пљунете самом себи у лице.

Од мене за Ђурђевдан, толико.

Где је погрешио Делио Роси

Као што рече Ли Марвин у "Дванаест жигосаних":"Све си урадио добро, само си у једној ствари погрешио: дозволио си да те неко види". У случају физичког напада тренера Фиорентине Росија на играча Адема Љајића радило се о целој Италији, целој Србији и добром делу фудбалског света који је то видео.

Болесно стање савременог друштва у Србији (и не само у њој) се може лако приметити из новинских наслова и чланака о овом инциденту који се састоје углавном о пљувању Делија Росија као да је у питању криминалац. Ироничан аплауз Љајића због измене једва да је неко поменуо. Исто као што никоме на памет не пада да мало истражи каријеру Делија Росија и да види о каквом се тренеру и човеку ради. Да је Љајић ово урадио у Србији новине би другачије писале, биле би пуне осуда његовог поступка уз обавезне флоскуле о томе како треба да се угледа на "западне професионалце". Овако, постао је "наш" против "њих" иако то са тим нема никакве везе.

Одакле само Љајићу образ да се буни? Својим играма је допринео да један од историјских италијанских клубова дође на руб испадања у нижи ранг, а пре само десет дана је против Интера промашио пенал који је Фиорентину могао скупо да кошта. Ако тражи кривца зато што је замењен, не треба да иде даље од свог огледала, а поврх свега уместо да прихвати последице својих лоших партија он иде да плаче код татице који преко медија у Србији још најављује тужбу против Росија.

Не тако давно, када сам ја ишао у школу, уколико бисмо се жалили родитељима на то да нас је наставник или професор изгрдио добили бисмо одговор да смо то и заслужили. Данас, у школи не смеју да повисе тон на децу да им не би дошли родитељи са полицијом, адвокатима, активистима којекаквих НВО или можда чак и са телохранитељима. У овоме је и одговор на питање из претходног пасуса. И после се чудимо како то да деца израстају у битанге.

У вези са свим овим бих волео да видим две хипотетичке ситуације. Прва, у којој се уместо Росија налази Синиша Михајловић и друга у којој је у главној улози Алекс Фергусон. Заправо, видео сам их обе. Делио Роси је управо Михајловића заменио на клупи Фиорентине и за време Синишине владавине Љајићу није на памет падало да му одбруси, а Фиорентина је била у средини табеле. То међутим није било довољно навијачима "виоле" који су тражили преко хлеба погаче и мислили да њихов тим може више и захтевали су смену Михајловића. Надам се да су задовољни како је испало. А за другу хипотетичку ситуацију обратити се Дејвиду Бекаму.