8.7.12

Викенд Вагнер - "Winterstürme" арија из првог чина "Валкире"

Одјављујем се на једно две до три недеље јер идем на одмор. Остављам вас уз овај одломак из "Валкире":
Продукција Бајројт 1980 француског тандема Пјер Буле/Патрис Шеро, за промену традиционална поставка.

За ову прилику да се подсетимо






Ево шта сам написао пре нешто више од годину дана:


Никада, никада не заборавите шта је Демократска странка и шта је починила. Они нису легитимна српска партија. Они су криминална, евроатлантска партија отуђена од ове земље. У има некавог прогреса донели су законе који постављају темељ дезинтеграције државе, разорили су све њене националне институције, девалвирали њену историју и кулутуру, а све зарад интереса својих газда из инострансва и својих корумпираних функционера, чланова и оних који од њих зависе. Због овога не заслужују само да буду поражени на изборима већ потпуно уништени.

Демократе(и булумента странчица и НВО око њих) нису легитимна политичка партија. Они су банда пљачкаша и уништитеља, чији је једини циљ да покраду и унизе оно што су други деценијама са муком стварали и да је поделе између себе и својих пријатеља. Они су злочиначка евроатлантска партија, коју треба не само најурити из српске политике већ и потпуно проскрибовати из јавног живота, њихову владавину прогласити друштвено-историјском аномалијом и болешћу, а њеним функционерима све до општинског нивоа трајно одузети сва грађанска и политичка права поред затворских казни које би морали да одлеже због низа кривичних дела.

Још сам био и благ, чини ми се...

3.7.12

Како је пропала СРС

У интервјуу за "Ало", функционер Српске радикалне странке Драган Тодоровић даје искрену процену узрока суноврата некада најбројније српске странке:

Naša kampanja je bila loša, bilo nam je primarno da pljujemo Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, što je suludo, jer je narodu prekipelo, teško se živi, a mi smo udarili po političkim neistomišljenicima i jednostavno su nam građani rekli „nosite se“.
Ово је изворни грех који је довео до изгона СРС из раја званог парламент. Необраћањем пажње на свакодневне и реалне проблеме појединаца и друштва и концентрисање све жестине на то да се напада СНС створило је утисак да радикале заправо не занима тежак живот људи и њихове недаће већ само желе да се домогну скупштинских фотеља. Да се разумемо, нисам био против тога да СРС укаже на то да су напредњаци превара већ је то требало чинити у склопу општег осврта на ситуацију, а не да се од тога прави централно питање.

Од способности СРС да увиди ово зависиће хоће ли моћи да се врати у центар политичких збивања.

Где греши Данијел Баренбоим

Чувени израелски диригент и музичар Данијел Баренбоим је дао интервју за немачки "Шпигл" у којем се на почетку дотакао проблема извођења Вагнера у Израелу:

"Шпигл": Господине Баренбоим, зашто се залажете за извођење музике Рихарда Вагнера у Израелу? Ниједан други музичар тамо није толико омражен као он.


Баренбоим: Жалосно је што званични Израел тако тврдокорно одбија јавно извођење Вагнера, најновији случај је отказивање већ планираног концерта од стране универзитета у Тел Авиву. Ја то видим као симптом једне болести. Речи које ћу да изговорим су тешке али сам их намерно због тога и бирао: сећање на Холокауст у Израелу се политизује и то је ужасно.
На политизацију није имун ни Баренбоим, што се из интервјуа, који скаче са теме ситуације на Блиском Истоку онако како је види Баренбоим поново на Вагнера, може видети. Баренбоим је своја политичка уверења повезао са перцепцијом Вагнера у Израелу иако те две теме немају никакве везе једна са другом чиме је своју позицију дискредитовао.

У једној својој ранијој белешци сам указао шта је, по мени, једини правилан приступ у покушају да се Вагнер представи израелској публици и приметио да је управо Баренбоим учинио почетне кораке. На жалост, не само да није наставио у истом ритму већ се повукао уназад мешајући дневну политику у  цео случај. 

Проблем са Вагнером у Израелу је, као што је правилно приметио Баренбоимов протеже Ашер Фиш, проблем незнања и владавине урбаних митова и легенди уместо чињеница и он се може превазићи само упорним истицањем чињеница које су скоро у свему супротне представи коју велики део Јевреја у Израелу. Израелско-арапски спор ту не игра никакву улогу. Стога је боље да гласноговорник извођења Вагнера у Израелу буде управо Фиш који није толико чувен у свету као Баренбоим али који није политички експониран и самим тим се то не може употребити као аргумент ад хоминем.

Баренбоим по питању Вагнера нека се држи дириговања, у томе му међу живим диригентима нема равног(као што сам већ и написао).

2.7.12

Антифашизам у Срба: чињенице, кривотворења непријатеља и заблуде националних снага

Далеко од тога да сам љубитељ лика и дела Милорада Додика али његов говор на обележавању 70 година од битке на Козари је пун погодак и дао ми је шлагворт за чланак о једној теми којом сам желео да се бавим већ извесно време али су ме избори и све што је уследило омели.

Ево шта је рекао Додик:

Београд -- Председник РС Милорад Додик изјавио је на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да је српски народ поднео највеће жртве у борби против фашизма.


Он је истакао да данас има оних који желе да умање његову улогу у Другом светском рату.


На свечаној академији у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик је рекао да је на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у крајевима у којима су живели Срби, а не, како је навео, у Сарајеву.


"Срби су у огромној већини били припадници народноослободилачких јединица и највише је српски народ настрадао у Другом светском рату", рекао је Додик и указао да је чињеница да су, с друге стране, други народи бивше Југославије већином стали на страну окупатора.


Говорећи о жртвама које је поднео српски народ током битке на Козари, председник Републике Српске је подсетио да многа места на Козари, Поткозарју и Грмечу никада нису успела да достигну број становника који су имала пре Другог светског рата.


Он је упозорио да је потребно "спречити покушаје ревизије историје Другог светског рата у којима се настоји минимизирати улога српског народа", а, како је навео, повећати улога других у борби против фашизма.

"Јасеновац и Козара су најзначајнији симболи страдања српског народа фашизму и окупатору. На споменику на Козари исписана су имена жртава, а у највећем броју случајева то су српска имена", рекао је Додик и додао се стога Јасеновац и Козара не смеју заборавити.


Све тачно од речи до речи. Од 1990. Хрвати, муслимани и шиптари покушавају да се оперу од нацистичке прошлости и злочина над Србима које су починили. Како им није прошло отворено фалсификовање историје посегли су за много подмуклијом методом релативизације, чак и оправдавања сарадње са нацизмом и као најгоре од свега, изједначавање у негативном смислу српске улоге са њиховом.

За очекивати је било да у том прекрајању историје имају подршку ЕУ/НАТО естаблишмента као и „другосрбијанских“ издајника с обзиром да су се нашли на истом задатку. Оно што је неочекивано и крајње жалосно је да ревизија историјске улоге Срба у Другом светском рату о којој је говорио Додик има своје присталице и у делу националних и патриотских снага међу Србима.

Најштетнија у том смислу је тенденција да се историјски рехабилитују претече Бориса Тадића и Чедомира Јовановића, Милан Недић и Димитрије Љотић респективно. Из добре намере и у жељи да се осветле неки скривени делови прошлости, патроитски аутори и јавне личности оваквом иницијативом играју улогу „корисних идиота“ за Загреб и Сарајево и њихове западне спонзоре и дају им муницију за њихову пропаганду.

Условни рефлекс многих на ово моје изједначавање Тадића и Јовановића са једне и Недића и Љотића са друге стране ће бити оно чувено „не то није исто“, уз аргументе(уколико их уопште понуде) који су или нерелевантни(„Недић и Љотић су били православни Срби док су Тадић и Јовановић глобалисти“) или злокобно личе на реторику управо садашње квислиншке клике. Господо, јесте то исто и никаква количина вашег самозаваравања то неће променити! Ваши покушаји да се Недић и Љотић прикажу у позитивном светлу осим што су од користи хрватској, муслиманској и шиптарској пропаганди, дају историјско оправдање жутој квислиншкој клики и отварају пут сличним оправдавањима у будућности за њено деловање и ствара могућност појаве нових квислиншких групација у будућности.

Не може се у одређивању историјске улоге српског народа у Другом светском рату седети на две столице. Крајње је лицемерно стално истицати како је огромна већина партизана у Босни и Херцеговини и Хрватској(уз наравно Србију и Црну Гору) била српске националности, а затим кукати како су ти исти партизани „уништили српску грађанску класу и узорне српске домаћине“ (узгред, ако је пола од онога што је Арчибалд Рајс писао о тој „грађанској класи“ тачно, није нека велика штета што је она уништена). Други светски рат је, свиђало се то вама или не, дефинисан као борба човечанства против нацифашизма, а они који су своју судбину везали за ово друго нека трпе последице, физичке, правне и историјске. Како рече британски ваздухопловни маршал Сер Артур Харис, цитирајући Библију, „посејали су ветар, пожњели су олују“.

И још један аспект ове приче, нимало неважан: тенденција да се рехабилитују некадашњи Хитлерови савезници и помагачи најживља је у земљама које су се бориле на страни нациста што се спроводи кроз њихову редефиницију као „бораца против комунизма“ као и антиисторијског изједначавања одговорности Стаљиновог СССР са Хитлеровом Немачком за избијање Другог светског рата. Шта је заправо циљ таквих историјских фалсификата може се прочитати између редова из следећег текста амбасадора Русије у Београду Александра Конузина:

Prolaze godine, decenije, briše se sećanje, odlaze učesnici Drugog svetskog rata, nestaju posleratne tradicije. Skrnave se grobnice oslobodilaca od fašizma, uništavaju se spomenici, prećutkuje se ko je ratovao na strani fašista, pojavljuju se neonacistički pokreti... Štošta odlazi u zaborav: heroji, pobede, porazi, zajedničke operacije, zločini nacista i njihovih saveznika, zajedničko istorijsko nasleđe. Veterani su izloženi krivičnom gonjenju, ostrakizmu. I opet se povampiruje ono protiv čega su se borili milioni ljudi - fašizam. Čak i poznate javne ličnosti ne stide se da se predstavljaju kao nacisti, da ispoljavaju simpatije prema njihovim vođama. „Majn kampf" je ponovo na rafovima prodavnica. Fašizam mutira, poprima nove forme postojanja. Upravo zbog toga očuvanje antifašističkih tradicija, suprotstavljanje izobličavanju istorije rata i njegovih rezultata predstavlja danas jedan od najznačajnijih društvenih zadataka. On je direktno vezan za sadašnji život. Istorijski oportunizam izaziva iskušenje da se revidiraju događaji iz našeg doba, između ostalog i na Balkanu. Radi trenutne konjunkture, „političke svrsishodnosti", uskonacionalnih interesa. Na štetu istine, želje ljudi da nađu mir u duši i među narodima.


U današnjem svetu od principijelnog značaja je rezolucija koju je 19. decembra 2011. godine usvojila Generalna skupština UN i koja je naslovljena ovako: „Nedopustivost određenih oblika prakse koji doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti u vezi sa njima." Ruski nacrt rezolucije protiv heroizacije nacizma podržale su 134 države, 32 delegacije bile su uzdržane, a 21 je glasala protiv. Zemlje EU bile su uzdržane ili glasale protiv. Svoj stav su objasnile „evropskom solidarnošću". Čudno izgleda solidarnost koja krši principe UN i ide nauštrb antifašističkom temelju savremenih evropskih vrednosti.


Ако је превод текста ипак потребан, врло вам га радо дајем: циљ свега је да се Русији одузме легитимитет као жртви Хитлерове геноцидне агресије и самим тим делегитимизује њено деловање у садашњости као и њени савезници, садашњи и потенцијални. Парадоксално је да се људи из националних редова који су правилно оценили да су ЕУ и НАТО крвници срског народа, а Русија савезник налазе на истој страни као и ови први, а против ове друге чиме у свом крсташком походу за прошлост наносе директно и индиректно штету српском народу у садашњости и будућности.

А управо су та садашњост и будућност српског народа угрожени и то баш од оних у свету који би да редефинишу Други светски рат као неку врсту „борбе против тоталитаризма“. А у томе имају помоћ заблуделих личности наше националне сцене који тиме пружају таквим снагама контролу над нашом прошлошћу, а самим тим, како је Орвел написао, над нашом садашњошћу и будућношћу. Зарад тога, неопходно је одмах прекинути са иницијативама за рехабилитацију Недића и Љотића као и раскрстити са идеологијом љотићевштине као историјски компромитоване и њеним експонентима у национално-патриотском покрету код нас јер од њиховог истицања може бити само штете по српску националну ствар.

1.7.12

Викенд Вагнер: "Сумрак богова" - финале

Сам крај саге "Прстен Нибелунга", познат под називом "Брунхилдино самоспаљивање" у извођењу Метрополитен опере у Њујорку. Хилдегард Беренс је у улози Брунхилде док је Хаген Мати Салминен.