30.10.12

Има ли наде за нас? Има (али треба препознати највећег непријатеља)

Октобар је неочекивано миран по питању политичких дешавања. Надам се да нико није поверовао да ће влада да падне због пар општина. Чак се и на новинарском фронту тешко могу издвојити текстови који искачу из просека. Једна анкета, међутим, заслужује пажњу.

Лагано трежњење Србије од евролудила је видљиво на сваком кораку последњих година, а најновија анкета о којој говорим то потврђује. Оно што посебно може да радује, а евроунијате посебно да забрине, је да је највећи проценат противника ЕУ међу младима и то у Београду.(та популација вероватно највише користи интернет у Србији и најмање је зависна од пожутелих електронских и штампаних медија, стога овакви резултати нису нимало случајни)

Спин и објашњења која су евроунијатски експоненти понудили креће се углавном у оквиру већ прежваканог и виђеног. Једну реченицу из реакције посланика ЛДП Ђурића треба, међутим, издвојити:

На Београдском универзитету катедре држе професори који нису европски оријентисани.

Ова злокобна реченица одаје ментални склоп, природу и циљеве евроунијата. Колико год да су зли, нису глупи и њима је јасно на који начин једино могу да приволе људе за своје циљеве, а то није путем политичког деловања већ преко културних, образовних и медијских институција по принципу "куване жабе". Јавност промене у размишљању треба да стекне несвесно, на  такав начин да заправо се и сећа да је некада размишљала другачије, а спољашње промене које наступе треба да изгледају као да су увек биле ту или бар као да су природан континуитет историје, онако како је то изведено у западноевропским земљама.

Ђурић нам је у једној реченици дао визију будућности своје партије: под евроунијатима образовне институције служиће за индоктринацију млађих нараштаја, а у њима ће бити онемогућен рад људима који нису прошли европејски "глајшхалтунг". ЛДП је отворено тоталитарна евроунијатска партија и као таква се не сме третирати као легитимни учесник политичке сцене. Ни она ни крипто-тоталитарна ДС. 

Партије на власти, уколико заиста желе да изведу Србију на прави пут морају да раскринкају ове политичке организације и њихову идеологију и потпуно их просркибују из пристојног друштва. Србија и српски народ не смеју да буду на само једну изборну кампању удаљени од поновног потпадања под евроунијатски јарам. Схватају ли ово Николић, Вучић и Дачић? Можемо само да нагађамо, а кораци у борби против криминала и корупције коју толико најављују ће дати одговор на питање јер су поред тоталитарног евроунијатства те организације огрезле и у ситни и крупни криминал до те мере да би њихово брисање из регистра било потпуно оправдано, а о компромитацији да и не говоримо.

Имајте у виду расположење у народу, господо на власти, као и структуру тог расположења када процењујете будуће кораке. 

12.10.12

Нобеловом комитету није доста што су дотакли дно...

...и даље би да копају. (не, није први април)

Најсрећнији је Барак Обама. Није више најапсурднији лауреат свих времена.

10.10.12

Цртице за скицу Србије у којој жути нису на власти(плус укратко о примени једног критеријума)

Ево неких изјава функционера власти у Србији датих претходних дана:

„U Srebrenici se nije desio genocid. Reč je o pojedinačnoj krivici pripadnika srpskog naroda. Srpski parlament je osudio ovaj zločin, ali nije kazao da je reč o genocidu. Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja“  - Томислав Николић, у интервјуу за италијанске новине Коријере дела Сера
„Ukoliko je neophodno odricanje od Kosova, onda je prihvatljivije da zaboravimo Evropu... Naš cilj od 2000. je EU. Završeni su reformski procesi naše ekonomije, pravnog sistema, tajne službe, javnog sektora. Sada se postavlja uslov priznanja Kosova. Nije pitanje da li mi želimo Evropu. Pravo pitanje je da li ona želi nas. To njih pitajte“ - Томислав Николић, idem
Predsednik Srbije je, kako prenosi Korijere, dodao da smatra i da su haški optuženici Mladić i Karadžić nevini i da se takvim mora smatrati dok sud ne utvrdi suprotno.
14.15 - Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да би захтев да Србија поштује територијални интегритет Косова, који се налази у документу Стратегија проширења и главни изазови, могао да води ка затварању дијалога Београда и Приштине. (РТС)

Не, нисам одједном полудео и постао присталица напредњака. Желим само да поставим нека питања. Као што је оно о томе када сте током жуте власти могли да чујете сличне изјаве, поготово ону о томе како су Караџић и Младић невини док се не докаже супротно, нешто што је темељ иоле цивилизованог правног система, а што је у жутој Србији спуштено на ниво табуа(као и у ЕУ уосталом). 

Погрешно је рећи да речи не вреде ништа. Овде се ради о изјавама људи на положају и као такве оне су аутоматски део јавног дискурса и постају ако не званичне, а онда бар друштвено прихватљиве опције. Као такве, оне су у најмању руку отворене за јавну дебату чиме њени поборници постају део јавне сцене са које су манипулацијама и пропагандом до сада биле склоњене. Да не причамо о томе да  затварање дијалога са Приштином, које хипотетички најављује Дачић, у оваквој политичкој реалности имплицитно означава одустајање од ЕУ, нешто што је до пре пар месеци звучало незамисливо.

Рећи ћете, наравно, да дела говоре више од речи, и у мени нећете наћи особу која ће томе да противречи, напротив. Тај критеријум, међутим, важи за све што је изговорено, али баш све. И ту са жаљењем морам да приметим да је недоследност као једна ендемска бољка јавности у Србији узела поново маха. Националне организације, наиме, са скепсом дочекују патриотске изјаве владајућих функционера док оне "проевропске" узима здраво за готово. Зар не важи и за "проевропску" компоненту да дела говоре више од речи? Зар се и однос према ЕУ, САД, НАТО не оцењује по делима, а не изјавама? Синтагма "не слушајмо шта причају, гледајмо шта раде" важи у свим правцима, не само онда када то одговара нечијем политичком интересу. 

Када већ говорим о политичком интересу, изјаве Николића и Дачића, све и да су потпуно неискрене, опет јесу или се могу окренути у правцу интереса националних покрета и снага, управо из разлога из које сам поменуо у једном од претходних пасуса. Уместо што се на те изјаве реагује индиферентно или чак презриво, треба их искористити и то на два начина. Један је да се убаци у центар јавности наводећи да су позицију коју су, макар на речима, заузели председник Републике и премијер ви имали много раније и успут убацујући чињенице о ЕУ коју национални активисти већ одавно знају али које су широј јавности углавном непознате.

Други начин је да се преко тих изјава врши притисак на власт и да се она усмери у правцу који се жели. Народна пословица каже да се волови држе за рогове, а човек за реч. У нашим политичким условима то изгледа као узалудан посао, али није то у потпуности тако. Колега блогер Сиви Соко је више пута написао како за Србију има наде док год се власт више буде бојала народа него Брисела. Један од плаката против тзв. "параде поноса" је позвао власт у Србији да слуша народ, а не Брисел. Чињеница да је власт параду забранила указује да више слушају или се више боје, како год вам више одговара, народа. Стога горе цитиране изјаве треба користити ако ни због чега другог, а онда да повећа код властодржаца страх од народа.