31.1.13

Једна црна годишњица и поука

Италијански новинар Индро Монтанели је својевремено у свом кабинету држао бисту Стаљина. Како се знало да су његова убеђења потпуно супротна од комунизма један од његових пријатеља се одважио да га упита зашто поседује ту бисту. Монтанели је одговорио: "Нико није побио толико комуниста као Стаљин". Да сам мрзитељ Европе и расиста против белаца ја бих имитирао Монтанелија тако што би у кабинету или кући држао портрет Адолфа Хитлера под истим оправдањем. Нико није побио толико Европљана као Хитлер нити је Европи нанео толику деструкцију, материјалну, духовну и моралну. Његово зло наслеђе и дан данас трује, на овај или онај начин, како политички дискурс тако и друге области живота као што су наука, економија, право, па чак и уметност.  

Некако је чак и са моје стране неопажено прошла осамдесета годишњица Хитлеровог доласка на власт. Да ме подсети, потрудио се Срђа Трифковић у свом тексту за интерет издање часописа Chronicles. Нарочито је интересантан опис околности под којима је Хитлер именован за канцелара, а који просто, након толиког времена, оставља запањеним читаоца количином цинизма, површности и кратковидости главних актера:

Првих пар недеља 1933 Хинденбург је изнова и изнова изјављивао како ни под којим околностима неће поставити Хитлера за канцелара. Дана 26. јануара изјавио је пред групом пријатеља и сарадника: “Господо надам се да не мислите да сам способан да оног аустријског каплара поставим за канцелара.” Али тренутни канцелар Франц фон Папен—наводно мајстор манипулације—је мислио да може Хитлера да искористи као експедитивно средство, насилника којег ће на кратком ланцу држати традиционална десница.
Након што је стрпљиво тражио свој пут у унутрашњи круг Хиндебурга ,Папен је почео да му лакса. Већ почетком 1932 сматран је не само поверљивим већ и незаменљивим сарадником. Након избора у новембру исте године, на којима су нацисти доживели пад са 37 на 32 посто гласова, и након што је Папен у децембру присиљен да поднесе оставку, важност Хинденбургове улоге у решавању кризе је расла обрнуто пропорционално  његовом све лошијем здрављу. Након још једног састанка са Хитлером  последњих дана 1932, Хинденбург је изјавио да ће “кабинет под Хитлеровим вођством прерасти у једнопартијску диктатуру и изазвати раздор у немачком народу са свим могућим последицама.”
Папен је био друкчијег мишљења. Он је веровао да може да уздигне Хитлера али и да га контролише иза сцене, смакне са власти у правом тренутку и поново заузме највише место. Затим је убедио Хинденбурговог утицајног сина Оскара да подржи његов план и потом провео последње две недеље насилно убеђујући Хинденбурга да постави Хитлера за канцелара. 30. јануара 1933, тачно пре 80 година, Хинденбург је коначно попустио и у 11 часова прогласио Хитлера за канцелара. Ово није био Machtergreifung, никакво активно преузимање власти, никаква револуција. Хитлерово именовае било је резултат Папенове интриге. У својој суштини било је Machtübertragung, најобичнија предаја власти.

Цинични манипулатори данашњице показују да нису научили апсолутно ништа. И даље мисле да ће наизглед примитивне и неотесане насилнике моћи да користе као батину против идеолошких и политичких противника без икаквих последица по себе. А начин деловања не мењају чак ни када рачун дође на наплату.  Зато нам свима прети понављање историје, али супротно Марсковој теорији, други пут нам прети још већа трагедија.

No comments: