2.3.13

Ђангова освета: Ничеов Зигфрид уместо Вагнеровог?


У свом осврту на филм „Ђангова освета“ сам обећао да ћу се позабавити симболиком имена супруге насловног лика која се зове Брунхилда. Да са испуњењем таквих обећања не треба оклевати показује чињеница да је блогер The Wagnerian, у свом блогу који се назива Wotan at the Movies у коме се бави филмском критиком са нагласком на могуће вагнеријанске мотиве у филмовима већ написао текст у којем је обрадио скоро све што сам и ја желео. Овде га преносим у целини, превод је мој, а након њега бих дао и неке своје допуне(линк на оригинални текст је у наслову). Интерпретација Ничеа у тексту је мишљење аутора и власник овог блога то мишљење нити подржава нити оспорава јер није читао довољно о Ничеу да би могао да формира своје мишљење.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------


 „Како је могуће достићи величину уколико у себи нема снагу и вољу да нанесе велику бол? Способност да се пати је ситница. У том смислу чак и слабе жене и робови достигну господство. Не устукнути, међутим, пред сумњом и унутрашњом узнемиреношћу када се наноси велика патња и чује се крик настао услед исте – то је велико, то је величина.“ – Ниче, Весела наука.

 „Штавише, Африканци су бивали кажњени казнама које нису имали само за циљ да коригује њихово понашање већ и да понизи и деградира. Вилијам Берд, власник планатаже из Вирџиније и софистицирани господин је без стида у свом дневнику написао како је једног роба који је уринирао натерао да попије чашу урина“ – „Рутлеџ Историја ропства“.

Скоро је немогуће дискутовати о „Ђанговој освети“ без осврта на Вагнеров циклус „Прстен Нибелунга“, поготово на „Зигфрид“. И сам Тарантино и глумац Кристофер Валц су говорили о утицају Вагнеровог дела на Тарантинов најновији филм, поготово у немачким медијима. Ако се на ово дода чињеница да Ђанго у филму тражи своју супругу Брумхилду(Брунхилду) веза између два дела преко паралела између ликова постаје јасна. Али Тарантино, као и са свим причама што „украде“, овим делом манипулише за своје сопствене циљеве осврћући се притом веома кратко и површно на оригинал. Притом не мислим само на наратив већ и друге драмске структуре које су му на располагању: звук, музика, дијалог, сценска поставка, називи, костими итд. Човек, међутим, не може да се отме утиску да му ова измена оригинала омогућава да дода сопствени наратив, чак и када је просечном гледаоцу потребно да буде упознат са изворним наративом да би оценио како све функционише или чак схватио шта је уметник хтео да каже. Ово важи не само за адаптацију Вагнеровог дела већ и други Тарантинов изворни материјал: оригинални „Ђанго“ Серђа Корбучија и „Расковани Херкул“(„Hercules Unchained“) Пјетра Франчискија. Сматрам, међутим, да је Тарантинова обрада Вагнеровог Зигфрида у лику Ђанга врло важна и да заслужује више пажње него што јој је придано поготово од стране оних који не познају изворну причу...

„Ђангова освета“ почиње тако што одбегли роб Ђанго, поново ухваћен и кажњен тако што бива препродат, бива транспортован од стране неколико гонича робова(алегорија на Мимеа из „Зигфрида“, о томе касније). Ђанга спасава немачки ловац на уцене Кинг Шулц(Путник/Вотан) у сцени типично тарантиновски насилној, пуној проливене крви(крв у овом тече из разлога који, по мом(ауторовом) мишљењу нису уобичајени, о томе касније).

Шулцу је Ђанго неопходан да препозна бегунце чије привођење доноси велику награду, што није нимало случајно у филму. Шулц је декларисани аболоциониста, презире ропство и његове последице које бивају све ужасније како филм тече даље. Иако Шулц указује Ђангу да су везани уговором(уговори и новчане обавезе заузимају важно место у оквиру филма) он сам би да радије раде као ортаци. Ђанго пристаје, помаже у проналажењу људи са потерница, убија их(Шулц каже даје „природни таленат за пиштољ“) и остаје са Шулцом чак и када он испуни првобитни уговор јер му овај обећава да ће заједно наћи Ђангову супругу Брумхилду.

Потрага их доводи до „Кендиленда“, плантажи чији је власник брутални Келвик Кенди који терна своје „најталентованије“ робове да се боре до смрти у „мандинго“ борбама и који је тренутни власник Брумхилде. Схвативши да Кенди неће предати Брумхилду, Шулц и Ђанго смишљају план по којем се праве да су заинтересовани да купе једног од Кендијевих „мандинго“ бораца. Остатак филма се бави овим планом и његовим последицама.

Многе су замерке изнесене на рачун експолатације насиља у овом филму. Истина је да Тарантино у „Ђангу“ користи више филмске крви у једној сцени него у целој својој каријери. Крви прска по свему, зидовима, коњима, људима, чак и цвећу. Људи који износе замерке на „насиље“ у овом филму, међутим, пропуштају две важне поенте. Једна је та да је Тарантино као почетну тачку користио један од најнајсилнијих филмова у историји: оригиналног „Ђанга“. Самим тим било је немогуће не репродуковати и „претерано“ насиље из њега, поготово за неког као што је Тарантино. Друго, гледалац мора да примети када Тарантино користи насиље, а када не. Код смрти негативаца, било да су их убили Шулц или Ђанго, прикази су заиста за згражавање, реке крви, и скоро комичне погибије. Када се насиље, међутим, врши према Ђангу или неком од робова оно је више скривено и то га заправо и чини страшнијим и  некако реалистичнијим. У једној сцени када једног од робова пси у буквалном смислу те речи растргну, Тарантино скреће камеру на другу страну и оставља све нашој машти. Ово је у супротности са приказом онога што Ђанго чини да би се осветио за ово и друге ствари. Чини се као да Таратнино филмско насиље користи као контраст стварном, историјском и много ужаснијем насиљу према робовима.

Што се тиче паралела између „Ђанга“ и „Зигфрида“ оне стоје овако...Кинг Шулц је Вотан или како га у „Зигфриду“ знамо Путник. Он среће Ђанга и гониче робова који га транспортују прерушен у зубара, слично као што Вотан среће Зигфридовог „власника“ Мимеа и касније самог Зигфрида. Вотан је краљ(„кинг“) богова који своју моћ црпи из копља у којем држи све уговоре икада склопљене. Може се слободно рећи да је Вотан бог уговора које не сме да прекрши  иначе ће доживети своју пропаст. Кинг Шулц је такођер везан уговорима, јер његова „моћ“ произилази из „уговора“ о уцени на главу и то до те мере да његов и Ђангов живот бивају спашени након што су убили неког од уцењених само зато што су показали потерницу као „уговор“. Шулц увек са собом носи потернице баш као што Вотан са собом носи своје копље. Шулц само једном кршиу уговор и то доводи до последица сличним онима које би задесиле Вотана у сличним околностима, ма колико да је кршење уговора морално оправдано.

Брумхилда је Брунхилда, Валкира, Зигфридова супруга коју он, иако то не зна, мора да спаси од ватреног зида. Брумхилда заиста бива спашена из неке врсте „ватрене кабине“.

Стивен, кућни роб  Келвина Кендија, у тумачењу Семјуела Џексона, може да представља Албериха. Баш као и Алберих, он извлачи корист из ропства сопствене расе, игледа као да се одрекао било какве љубави и манипулише људима око себе. Његов однос са Кендијем, открићемо, иде даље од онога што очекујемо. Сцена у студији има доста сличности са Албериховим приказом свом сину Хагену у „Сумраку богова“.

Штавише, ако узмемо и „Сумрак богова“ у обзир сличности „Прстена“ са „Ђангом“ постају све дубље. Може се сматрати да плантажа „Кендиленд“ представља алегорију на Палату Гибичунга. Уколико то прихватамо, а треба уједно приметити да је Брунхилда на неки начин заробљена у Палати Гибичунга, треба рећи да је Кенди онда нека мешавина Гунтера и Хагена(владара Гибичунга). И баш као што Гунтер живи са својом сестром Гутруном, тако и Кенди живи са својом сестром Лара Ли Кенди-Фицвили.

Има и других референци на Вагнера. На пример, Тарантинов Вотан се зове Шулц и тиме је не само Немац већ и могућег јеврејског порекла(Шулц јесте презиме које су многи немачки Јевреји носили – прим.прев.). Шулц такође, вуче корен немачкe речи „schuld“  што значи дуг или обавеза као и „heiz“ што значи командовати чиме се појачава Шулцов лик као „Краљ уговора“ или „Краљ дугова“.

И коначно долазимо до Ђанга/Зигфрида. Овде ствари постају сложеније и везе нису јаке као што се може помислити, бар не према Вагнеровом Зигфриду. Јасно је да је Ђаног Зигфрид уколико му је супруга Брунхилда. Он такођер пролази и промену коју пролази Зигфрид од неустрашивог али наивног хероја до истински романтичног хероја. Вагнеров Зигфрид је ослобођен морала свакодневног света. Он крши Вотанове уговоре и законе, баш као што Ђанго у извесном смислу крши Шулцове, и уместо тога се води „природним обавезама“. А од чега се састоје те „природне обавезе“? У Вагнеровом тада још увек фојербаховском погледу на свет оне долазе од природних веза проистеклих из љубави, љубави према природи, онима које она воли и, што је најважније, према другима.

Ђанго се, пак, развија у једну посве другачију врсту хероја, једног који више личи на Ничеовог „надчовека“(поготово у нацистичкој варијанти) него на нешто од Вагнера. Иако је у модерна времена било покушаја да се Ниче учини пријемчивијим савременим читаоцима(баш као што је његово женомрство до крајњих граница умањено. То што би у његовом свету жена служила само за то да продуцира што мушкијег „надчовека“ и што би то био једини критеријум за њено оцењивање је још и најблажи пример његовог размишљања) мислим да је следећи пасус из „Веселе науке“ више него репрезетнативан:

„Како је могуће достићи величину уколико у себи нема снагу и вољу да нанесе велику бол? Способност да се пати је ситница. У том смислу чак и слабе жене и робови достигну господство. Не устукнути, међутим, пред сумњом и унутрашњом узнемиреношћу када се наноси велика патња и чује се крик настао услед исте – то је велико, то је величина.“

Другим речима, „надчовек је слободан да уради било шта. Бол, узнемиреност чак и смрт других не треба уопште да му буде важна. И Ђанго у суштини то и постаје, што су неки критичари и приметили и самим тим дали негативну критику филма. Како они примећују, Ђанга не интерсује добробит и слобода ниједног роба осим Брумхилде. И у праву су. У једној од сцена, да би достигао свој циљ, он дозвољава да роба растргну пси. Шулц покушава то да заустави и можда би у томе успео да га Ђанго није у томе спречио јер је могло да стане на пут његовом циљу. Ово је нешто што прогања Шулца до краја и што доводи до „сцене руковања“ што Тарантино јасно показује путем флешбека. Ово по мени није случајност. И у остатку филма, поготово у последње две трећине, Ђанго показује мало обзира према другим робовима.

Ђанго као слободан човек је подједнако жртва насиља и лошег третмана као и они око њега који су и даље робови. Уместо што подржава насиље, као што неки критичари мисле, Тарантино покушава да нам каже да екстремно насиље, као што су ропство и расизам, може само да изроди ново насиље и остави појединца трајно рањеним. Исто као што је Хитлер изопачио Вагнеровог Зигфрида, насиље према дргима, поготово према невинима може имати сличан ефекат. Ђанго можда јесте херој и ми се веслимо његовом успеху, његовој „праведној освети“ али Тарантино нам ставља до знања да је Ђанго трајно и неповратно оштећен неправдама око њега. Такве неправде и малтретман се не могу заборавити и што је још важније не могу исправити у појединцу.

Ово је једно сјајно филмско искуство. Тарантино је у форми каквој је био и за „Петпарачке приче“, а у средини филма показује зрелост која може да буде добар путоказ за будућност. Идите да гледате овај филм. 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Постоји још једна паралела у "Ђангу" са "Сумраком богова" коју аутор није напоменуо вероватно зато што се ради о самом крају филма. 

Био сам у дилеми око тачности констатације како Ђанго не мари за добробит осталих робова. Онда сам се сетио сцене његовог ослобађања на почетку филма. Наиме, Ђанга гоне заједно са још 5-6 робова и када Шулц убија гониче и ослобађа Ђанга овај ниједног тренутка не пита "Шта ће бити са њима". Да Ђанго ипак има сачуване неке моралне скрупуле показала је једна друга сцена, али њих гуши управо Шулц. Стога иако мислим да је аутор у основи у праву када Ђанга представља у ничеанског "надчовека" (у сопственој интерпретацији) њега таквим није направило само ропство и оно око њега.

И коначно, аутор је пропустио на напомене личну компоненту Вагнера која има везе са тематиком "Ђангове освете" и која додатно везује композитора и филм. И сам Вагнер је био противник црначког ропства у Америци. Негде 1874 Козима Вагнер је у својим дневницима забележила како је он приметио да је "амерички (грађански) рат једини у историји вођен из човечних побуда". Поред овога у свом есеју "Херојство и хришћанство" Вагнер владавину једне расе над другом назива "фундаментално неморалним светским поретком". Тешко је рећи да ли је Тарантино имао и то у виду, свакако није могао то да представи директно у филму јер би се радило о анахронизму("Ђангова освета" се дешава 1858.  С друге стране, Шулц на спомен имена Ђангове жене одмах у самом филму прави паралелу Ђанго-Зигфрид али Тарантино избегава анахронизам помињања Вагнеровог "Прстена", који је завршен 1874 и премијерно приказан две године касније, тако што Шулца наводи да исприча легенду која је била Вагнеров извор инспирације) али зарад разбијања неких од укорењених негативних митова о Вагнеру аутор је могао неупућенима да да још једну тему о којој би могли да размисле.

2 comments:

Anonymous said...

Строительство жилых и индустриальных многоуровневых объектов влечет за собой привлечение особой строительной техники, оснащенной для выполнения конкретных задач. Проведение строительных работ происходит по этапам, в связи, с чем, задействовать строительную технику тоже доводится по шагам, в зависимости от назначенных задач.
Но закупка такой специализированной техники влечет огромные расходы. Поскольку стоит она дорого, компания "Сапрос" предлагает предложение аренды строительной техники. Наш автопарк укомплектован всем важным для строительства автотранспортом. Моментальный заказ спецтехники можно сделать через интернет, заполнив заявку онлайн на сайте компании. В Самаре мы пользуемя популярностью именно за качественное и оперативное сопровождение посетителей, предоставляя такую услугу, как аренда экскаватора погрузчика в самаре. Наши специалисты при необходимости в полном объеме проконсультируют Вас о более подходящем под запросы автотранспорте, что позволит сэкономить и время и деньги.
SAPros.Ru - [url=http://sapros.ru]аренда бары[/url]

Anonymous said...

Кабельная продукция - один из важных продуктов, применяемых для полнофункциональной деятельности электрооборудования. Разнообразие моделей и марок кабеля на сайте ООО "Спецкомплект" предоставляют широкий выбор для оптового и розничного заказчика.
Фирма предлагает массу качественных товаров, таких как КМГ, КМЗП, Арматура для СИП ENSTO, КВВГ, КВбБШв, АС,ДКС, ОПТИЧЕСКИЙ КАБЕЛЬ КТ, ОКП, ОКГТ.
Щитовое оборудование высокого качества по доступной цене, смотрите обзор на сайте компании.
Specomplect: [url=http://specomplect.ru]лотки ЛМ[/url]