19.3.13

Избегли смо мину

Сага о избацивању Вука Јеремића из Демократске странке добила је свој телевизијски фарсичан епилог код Оље Бећковић. Призор у којем некада усшешни национални спортиста себе у потпуности дикредитује у улози партијског апаратчика никога није оставио равнодушним.

Иако све ово на први поглед делује као површна забава за масе са циљем одвраћања њихове пажње, постоји јасна позитивна страна оваквог развоја догађаја на кратак и на дужи рок. Краткорочно, пропаст Александра Шапића уживо на телевизији даље урушава оно што је преостало од рејтинга ДС и баца је на маргину, што је управо оно што она и заслужује својим непочинствима. О испразности неких њених недавних саопштења о "мањку квалитетних кадрова у власти" да и не говоримо.

Дугорочна корист од ове афере је та да је искључењем Јеремића престала опасност да ДС поврати било какав значајан рејтинг. Услед дугогодишњег бивствовања у власти непримећена од стране јавности остала је чињеница да су "жути" заправо странка без икакве идеологије укорењене у традицији српског народа, односно да је њихова једина идеологија евроунијатизам који је дошао на ивицу интелектуалног и материјалног банкротства(морално је одавно банкротирао). Једино везивно ткиво између функционера и чланства те странке била је власт и лични интереси који су се могли преко ње прогурати. Једном када те власти више није било, није могло више бити ни остварења личне користи и осипање је постало неминовно.

Једини начин на који је ДС могла да политички преживи је путем нове преваре народа преко њеног "редефинисања" у "патриотску" организацију. Неке стидљиве кораке ка последњем уточишту за политичке хуље предузео је још пре годину тада садашњи председник те странке, а ту и тамо би му се и ових дана омакао сличан потез. Ђилас, међутим, није личост погодна да учини такав реторички заокрет јер за то нема ни минимум кредибилитета. А истеривањем Вука Јеремића из странке укинуо је и последњу могућност да до могућег редефинисања ДС ипак дође.

Наиме, у јавности је створена слика о Вуку Јеремићу као о борцу за очување Косова и Метохије и то преко неких површних и необавезујућих изјава које пријају уху просечног бирача и потеза који суштински нису значили ништа али су бивали пропраћени громогласном медијском помпом и родољубивом реториком, а као шлаг на торту дошла је, сасвим случајно, и афера око "Марша на Дрину". Ако се уз ово дода и одређена лична харизма и шарм Јеремића, лако се може закључити да је он био идеално лице преко којег се могло извршити прегруписавање на нашој политичкој сцени са циљем нове преваре. 

Охолост и апсолутизам Драгана Ђиласа су, срећом, отклонили овакву могућност, а за накнадну акцију у том правцу је касно. Још једном евроунијатска глупост ради за нас. Али то неће потрајати вечно, потребно је да и ми нешто урадимо. 

No comments: