Јуче сам пропустио да забележим на овом блогу једну одличну деконструкцију култа личности Зорана Ђинђића коју је сачинио Марио Калик. Школски пример како раскринкати лажног месију његовим сопственим речима и делима.
Уједно сам дописујући се са једним пријатељем тим поводом приметио како ће једини могући одговор од стране ђинђићеваца бити оно што се у англосаксонском свету назива character assassination, а код нас ad hominem на аутора. Нису губили време. Дикићев текст фрапира количином флоскула, квалификација и етикета, чак и по стандардима другосрбијанаца, као и одсуством било какве чињеничне аргументације.
Има ли боље илустрације разлике између национално-патриотских снага и евроунијатизма?
1 comment:
Мени никако није јасно зашто НСПМ наставља да објављује Дикићеве текстове, када им је место у Пашчанику или е-новинама.
Post a Comment