27.3.13

О данашњем датуму његовом значају данас

Данас је 27. март, датум некада интензивно слављен ихваљен, данас исто тако интензивно оспораван и то понекад од стране истих који би да ових дана организују нови. О томе нешто касније...

У основним цртама знамо шта се заправо догодило тог дана као и генезу самог догађаја. Анализа истог, међутим, је увек патила од политичке злоупотребе и наше време није изузетак. Комунисти су тај датум преузели у сврху своје пропаганде и преувеличали(благо речено) своје учешће у њему у сваком погледу. С друге стране, на руку су им ишли и политички противници који су из рефлкесивног антикомунизма почели да нападају 27. март и оно што се десило тада кријући чињенице да су традиционалне снаге српског народа у њему водиле главну реч и тиме парадоксално потврдили комунистички наратив. 

Истина је, међутим, да је 27. март био народна побуна против нечега што је влада радила што је било супротно не само вољи велике већине народа већ и његовом духу и идентитету. Управо ту компоненту критичари 27. марта се труде да искључе из једначине и истовремено пренаглашавају утицај британске обавештајне службе као неку врсту рационализације. А искључивање питања карактера и идентитета из историјских и данашњих догађаја наноси далеко већу штету него губитак територије или чак живота. Јер како рече колега Сиви Соко, они који данас накнадно паметују како бисмо пактом сачували два милиона живота, заборављају да бисмо њим изгубили 11 милиона душа.

Данашњи мартовски дани невероватно подсећају на ондашње: "силе интеграције" хоће да нас обешчасте и тиме, ако не формално, а онда духом, нас увуку у своје ђаволско друштво. Власт се састоји углавном од малограђана и шићарџија недостојних историје и карактера свог народа и фасцнинраних моћи "интегратора"(а могуће и уцењених) који гледају само како да се цела ствар што безболније заврши по њих лично. С друге стране, без обзира на све политичке еуфемизме којима засипају јавност народу је јасно шта се спрема и дубоко је незадовољан.

Срећом, не изостаје позив на протест. Али ту долазимо до парадокса наведеног у самом уводу. Протест се позива на идентитет и традицију српског народа и супротставља га ситној политичкој рачуници али неки од оних који подржавају и позивају на протест оспоравају 27. март и чињеницу да је он настао на том истом идентитету и тој истој традицији за чијом заштитом вапе. Таквим шизофреним ставом, уз неспособност да увиде историјске паралалеле из претходног пасуса, они сами себи подривају позицију и када се погледа читава слика дају за право присталицама данашњег пакта.  Не само то, они директно иду на руку тенденцијама да се извитопери и изопачи наша историја и тиме у потпуности онемогући било каква слободна будућност нашег народа.

"Супротстављање западним центрима моћи и остварење слободе кошта, али је цена мања него губитак територије, достојанства, домаће привреде и природних ресурса, што нас чека у другом случају" вели Бошко Обрадовић из Двери. Супротстављање "центрима моћи" из 1941 је такође стравично коштало али ваљда ћемо се сложити да би коштало мање него већ поменути губитак 11 милиона душа у другом случају. Ако вам треба доказ, где ћете бољи од чињенице видљиве сваком иоле добронамерном посматрачу да су Срби као народ данас угроженији него током 1990-тих? Имајте све ово у виду пре него што отпочнете тираду против "енглеских агената, пучиста 27. марта који су нам донели страдање" као и чињеницу да ћете тиме можда бити претеча неке сличне неоколаборационистичке тираде за коју  деценију против националних снага данашњице у које се толико кунете. 



No comments: