5.3.13

Ко нас то спасава од нас самих?

Драгомир Анђелковић у свом најновијем тексту анализира напрасну "чврстину" код Ивице Дачића у тзв. преговорима Београда и Приштине и притом нема ниакавих илузија да је код дотичнох дошло до просветљења по питању интереса Србије и српског народа. Овој једној, иначе, доброј анализи бих додао две компоненте, а то су след догађаја који је довео до садашње ситуације и могући даљи кораци непосредних актера.

Како је Бог мање-више добро избалансирао стање у свету тако имамо среће да наши непријатељи буду арогантни, а зашто не рећи и глупи, колико су моћни. Садашњи застој у процесу продаје Косова и Метохије плод је класичне исхитрене демонстрације моћи. Данас помало заборављена афера "Банана" служила је да Ивицу Дачића додатно уцени пред кључне етапе тзв. преговора и да потпуно сломи. Она је међутим имала, бар за сада, супротан ефекат јер су евроунијати у својој опијености моћи учинили једну велику грешку. Наиме,поручили су јавно, између редова али јасно свакоме са двоцифреним бројем можданих ћелија, да ће након обављеног посла Ивица да иде на сметлиште историје. Тиме су Дачића ставили у позицију да нема шта да изгуби и плус му пружили какву-такву сламку спаса. Он сада без неких великих последица по себе може до миле воље да одуговлачи бриселску фарсу јер су непријатељи Србије и остатак квислиншке екипе сами себе довели у ситуацију да не могу више ничим да га застраше нити да му запрете. Онако како ја видим, опције су следеће:

1) Евроунијати могу да захтевају да се и напредњаци упрљају заједно са Дачићем. Штавише, помало је и кренуло у том правцу. Ова опција, међутим, у себи садржи исту опасност као код Дачића, односно да им се у суштини затражи колективно политичко самоубиство и да и код њих проради нагон за самоодржање.

2) Може се оборити Дачић интензивирањем афере "Банана" и других и расписивање нових избора. Овде, међутим, по евроатлантисте постоји опасност да Дачић изнесе потпуну истину о "преговорима" и шта се од Србије тражи што би могло да изазове негативну реакцију јавности која би се сломила преко леђа напредњака. 

3) Реконструкција владе у смислу промена коалиционих партнера и формирање владе СНС-ДС. На страну сумњив легитимитет овакве владе, ово би само утицало да се разбије илузија доминације "европских снага" и политичку поделу дефинитивно дефинисало на линији "Космет или ЕУ" и могло би да доведе до тога да две ЕУ муве буду убијене једним ударцем у случају преврата.

4) Напредњаци превише притиснути од стране ЕУ следе Дачића у његовој тактици и временом напусте ЕУ курс. Ово је најмање вероватна опција иако се чини да је она на делу јер мислим да је то само тактика са циљем даљег убеђивања Дачића.

Шта онда да чине националне снаге? Најпожељнија би била опција 4 као последица опције 1. Али као што већ рекох, такав развој догађаја је мало вероватан. Стога је неопходно подстаћи Дачића да настави са својим одуговлачењем са циљем изнуђивања опције 2. Тиме би се ем раскринкали напредњаци ем би се, захваљујући управо њима и Бриселу, онемогућило СПС-у да се поново редефинишу као "патриоте" и "браниоци Косова и Метохије". Опција 3 је друга по пожељности с тим што је опаснија у смислу да евентуална влада СНС-ДС доврши прљав посао који је отпочела ова.

Ово међутим захтева да националне снаге, за разлику од непријатеља, покажу памет. Хоће ли?

No comments: