12.4.13

Кад се лечи симптом, а не сама болест

Масакр у селу Велика Иванча је шокирао све Србе, делимично и због самог чина, делимично и зато што смо сматрали да се такве ствари дешавају неком другом. Колико ли сад делују гротескно неумесни коментари на трагедију у Њутауну? 

Овакав догађај није, наравно, могао да не изазове коментаре у свим могућим новинама. Дежурни душебрижници су се већ ухватили чињенице да је убица Љубиша Богдановић био учесник ратова деведесетих и кренули у своје уобичајене злонамерне конструкције. Ја бих се, међутим, осврнуо на, верујем, добронамеран чланак који је са друге стране потпуно промашио тему и изнео неке далекосежно штетне ставове. Реч је о чланку "Нормални људи и њихово оружје" Зорана Грбића.

Аутор прво показује запањујуће површно познавање људске природе и психе и нимало не уважава њихову сложеност када пише ово:

Пола Србије се недавно дигло да помогне малој Тијани да оде на операцију и мирно живи свој живот, а онда се појави неко ко тек тако одузме живот малом Давиду. То није нормално, и реч монструм му сасвим пристоји. И све те приче људи који су га познавали, подсећају на некадашње приче о финим мафијашима из комшилука, пристојним момцима. ,,Био је добар момак, увек се јављао при сусрету'', ,,Отварао врата лифта'', ,,културан и лепо васпитан'', све такве комшијске приче су описивале оне ,,опасне момке са београдског асфалта'', који су чинили злочине и касније се сретали у читуљама.
Не верујем у чудо о нормалном човеку коме у једном тренутку пукне филм и почне да глуми лошег Рамбоа. То се не дешава. 

Клиничка психологија је констатовала на хиљаде случајева где су једне исте особе биле способне и за људскост и за бестијаност. Психопатологија познаје и признаје феномен шизофреније и подвојене личности и о њима је написано на стотине студија и чланака који су доступни обичним људима. Просто је невероватно да аутор тако арогантно одбацује медицински феномен који је одавно констатован у науци са циљем да прогура своју идеју.

А која је то идеја? Грбић веома брзо прелази на ствар и каже да "постоји нешто што може да се поправи, а то је закон о оружју". На који начин? 

Што се тиче пиштоља, ту би ствар требало да буде јасна. Ако говоримо о ,,нормалним људима'', не видим због чега би нормалном човеку пиштољ уопште био потребан. Ако неко баш воли да пуца (можда нема прилике да се испољи на другим важнијим местима), увек може да оде у стрељану и изнајми наоружање. Убица из Велике Иванче је, по вестима, добио дозволу за оружје још 1981. године, а и у то време је боравио у истом селу. Вероватно су новинари нешто побркали, мислим да пиштољ ЦЗ М88 није постојао 1981. тако да тад није ни могао да буде регистрован. Али питање остаје – шта ће некоме оружје у Великој Иванчи, 1981. године?

Грбић од своје заслепљености није у стању да види јасан и логичан одговор на  питање које поставља, а он гласи: да заштити себе, своју породицу и своју имовину од Љубиша Богдановића овог света. Грбић се ниједног тренутка не пита шта би се десило да је неко од настрадалих и сам имао пиштољ у кући, нити зашто је убица окренуо оружје на себе у тренутку када је видео полицајце који су, по природи ствари, наоружана лица. Да ли би чињеница да је нека од жртава и сама била наоружана потенцијално повећала или смањила њихов број?

У прилог својој тези да би забрана поседовања оружја решила "проблем" Грбић наводи потпуно несувисле примере лошег и нестручног руковања оружјем и чињенице да је током НАТО агресије било оних који су "избегавали патриотску обавезу". Ово прво је као када би неко забранио аутомобиле због пијаних возача. А друго има још мрачнију конотацију...

Грбићево залагање за забрану поседовања ватреног оружја је погубно са становишта актуелног друштвеног, политичког и историјског тренутка. На унутрашњем друштвеном плану имамо општу неефикасност и корумпираност органа гоњења и судских органа у Србији и из тога чињеницу да безмало ничији живот и имовина нису на прави начин заштићени. Поред тога, постоји и латентна тенденција власти ка ауторитаризму па и тоталитаризму који је усмерен против интереса и тежњи већине становништва. На спољном плану имамо околне земље и наднационалне организације које и даље кидишу на српски ентички и историјски простор. У таквим условима, предлози за разоружање становништва не само да су депласирани већ директно супротни егзистенцијалним интересима српског народа. Наоружано становништво је брана не само самовољи власти, већ и језгро потенцијалног герилског покрета у случају окупације државе или једног њеног дела. 

Позив Зорана Грбића за забрану поседовања оружја је још више неумесан ако се има у виду да је трагедија у Великој Иванчи практично први такав случај у Србији и да је стопа убистава у Србији најмања у региону и мања него у Лихтенштајну, Луксембургу, Кипру, Белгији или Финској, упркос чињеници да смо на петом месту по наоружаности становништва.

Пиштољ и оржје уопште су алати и као такви нису ништа ни бољи ни гори од људи који рукују њима. Људи су ти који су кључни актери, а не оружје. Идеје из промашеног чланка какав је овај само могу да казне те људе, а проблем(који, узгред, не постоји) не само да неће бити решен већ ће се отворити нови, много гори и са далекосежним погубним последицама. 

3 comments:

prevrat.com said...

Човеку је лако да испадне будала кад пише оптерећен емоцијама, о стварима о којим анема појма. Зоран Грбић би требало да се ограничи на питања о којима неспорно доста зна. Психопатологија ратника и ПТСП нису његова област. Да је ово само коментар на интернету, могли бисмо да полемишемо; овако, није ми до напада на иначе пристојног аутора. Мада - видећемо...

Gray Falcon said...

Ја већ три дана хоћу да артикулишем један есеј на ову тему, цитирајући не само Грбића већ и Камен Земље Србије, али и неколико америчких аутора (пошто је ово малтене преписана тема из САД). Али ево, колега Вештац ме предухитрио.

Може човек да се с неким не слаже, а да то не буде лични проблем. Бранили смо Грбића када су га напали невладници, сад не треба да га нападамо, али критиковати морамо. Јер разоружавање народа је заиста лоша, глупа и штетна идеја.

Угљеша said...

Класична фолс флег операција,типа Брејвик,11.септембар итд. са циљем разоружавања народа. Тај човјек је жртва као и 13-оро настрадалих.