9.4.13

Макар нека су и овако. А сад мало мудрости са патриотске стране

Било им је потребно 7 дана ослушкивања гласа народа који је у огромној већини био против прихватања ултиматума да донесу једину могућу одлуку али су је макар донели. Јесте да се по њиховим речима тресу од страха али можда ће у наредним данима и то да престане. 

А у томе им морамо помоћи и ми. Какви су, такви су, шта су досад учинили, учинили су али ако им са запада не дају излаз морамо, упркос свему, то ми да учинимо. У овом тренутку никакве користи нећемо имати од непрестаног им спочитавања грешака а још мање од инсистирања на мантри да је "капитулација само одложена". 

Протеклих дана целокупна издајничка клика у Србији створена још 1990-тих се мобилисала са циљем да издејствује и коначни акт велеиздаје и у том послу сви су говорили једним истим језиком и користили исте термине: изолација, немаштина, повратак у деведесете...Потребно је да патриотски сектор на сличан начин врши притисак на водећи трио. Ми се не можемо позвати на моћне газде као што то ради пета колона али можемо се позвати на народ који је у огромној већини био против потписивања било чега, чак у толикој мери да је и Александар Вучић јавно изјавио пре недељу дана да страхује од његове реакције. Притисак на водећу тројку може се водити у два смера: преко обећања подршке у случају да остану чврсти(упркос свему, понављам) и путем претњи народном реакцијом.

Иако је на први поглед тешко обећати подршку некоме ко је до сада изјављивао, писао и радио скандалозне ствари, скоро непојмљиве људском уму, у овом тренутку тешко да има реалне алтернативе. Преузимање власти у овом тренутку је могуће само путем народне побуне или пуча, а обе те варијанте су могуће тек након евентуалне издаје. Стални напади на Николића, Вучића и Дачића могу само да их гурну на ону страну. Свиђало нам се то или не, њих тројица обављају кључне функције државе Србије и неопходно је утицати на њих да престану да повлаче погубне потезе. Ако не виде излаз из ове ситуације, треба да им га покажемо, поготово ако он води ка ослобођењу земље. (А ко зна, можда су они посредно вапили за тим и таквим излазом.)

С друге стране, треба одржати будност како код патриотских организација и коментатора, тако и у народу и не дозволити да након неколико дана дође до потписивања неког уз минималне уступке нашминканог "споразума" и то тако што ће се непрестано у јавности раскринкавати права природа тзв. преговора и о чему се заправо ту преговара. На тај начин ћемо властдршце још даље одвући од бриселске замке у којој они, верујем макар интимно, не желе да буду. 

И да завршим како сам почео са страхом али  да додам и наду. Властодршци се можда тресу, али и даље ипак више од страха од народа којем владају него од евроатлантиста. Супротно ономе што је Стаљин тврдио, страх није вечит и владати нечему преко њега је врло варљиво. Зато је поред страха непоходно пружити и наду, наду да ће власт која би се, ма колико страшљиво и стидљиво, одлучила на отпор евроатлантистима имати у томе подршку оних који су се на тај отпор одлучили већ одраније и да се евентуални заокрет неће искористити за неко изравнавање рачуна, лично или политичко. Од таквих обрачуна Србија и српски народ може да има само штету. А ваљда је њихов интерес на првом месту. 

No comments: