22.5.13

200 година Рихарда Вагнера



Данас је 200-ти рођендан Рихарда Вагнера. За својих 70 година живота он је потпуно променио ток и историју музике, не само тоналном смислу већ и у начину компоновања и сценског постављања. Слободно се може рећи да не само музика, већ и филм и позориште не би било исто да није било њега, а неке од ствари које у тим уметничким формама сматрамо природним, као што је гашење светла у публици и осветљење позорнице, управо је он измислио и први применио.

Иако у пракси није сасвим заживео његов концепт свеобухватног уметничког дела("gesamtkunstwerk"), савремена уметност иде у том правцу што је почело још за његовог живота, а са измишљањем филма родило се и могуће будуће отелотворење Вагнерове визије. Пре њега у опери су доминирали певачи и оркестар се прилагођавао његовим могућностима. Код Вагнера су они стављени у исту раван и свако добије своју прилику да засија, баш као што одлично укомпонован фудбалски тим омогућава појединцима да се у потпуности истакну.

Вагнер је још за свог живота био контроверзна личност о којој су се водиле бројне полемике, не само на пољу музике и уметности. Један од његових злогласних потеза био је објављивање есеја "Јеврејство у музици"("Das Judenthum in der Musik") у ком напада на национално-верској основи композиторе Менделсона и Мајербера генерализујући оно што је видео као њихове уметничке мане на јеврејски народ у целини, додавши доста отровних примедби, и то покушао да представи као друштвену критику, чиме је стекао репутацију ноторног антисемите. Оно што је било за Вагнеровог живота, међутим, није ништа у односу на расправе о њему које су уследиле после његове смрти.

Адолф Хитлер је био Вагнеров ноторни обожавалац и то никада није крио. Вагнерова породица је од најранијих дана помагала нацисте, а расистички теоретичар Хјустон Стјуарт Чемберлен, несумњива интелектуална претеча Трећег Рајха, се 24 године после Вагнерове смрти оженио његовом ћерком Евом. Заједно са Козимом, Вагнеровом удовицом, формирали су такозвани "Бајројтски круг" који је Вагнерова уметничка дела покушао да повеже са национал-шовинистичком политиком коју су проповедали. Све је ово створило перцепцију да је сам Вагнер уметнички пророк нацизма.

Та перцепција је, међутим, потпуно погрешна. Чемберлен и Козима Вагнер су изопачили Вагнерова дела, и музичка и прозна(па чак и "Јеврејство у музици") за своја уверења и циљеве, на сличан начин као што је Елизабет Ниче то учинила са делима свог брата. Исто тако су погрешно представили Вагнера као немачког империјалног националисту, а он је заправо био до краја живота социјал-анархиста који је презирао милитаризам и империјализам. А супротно веровању да је био званични композитор Рајха, број извођења Вагнерових дела у периоду од 1933 до 1939 опао је за више од трећину, а рат је довео до даљег пада. Све ово ћу детаљно изложити у неки будућим белешкама. Данас ипак треба уживати у музици. 

Већини треба времена да заволе Вагнера, али ја спадам у мањину која га је заволела одмах, након првих тактова прелудијума за први чин "Мајстора-певача Нирнберга". Овде вам као поклон прилажем целу драму у извођењу Краљевске опере у Ковент Гардену. 

Herzliche  Gluckwunscen zum Geburtstag, Meister!